Svi znamo da sam imala onaj tekst gde srce počinje slovom q.

Ostala sam dužna ovaj nevini i nežni

Gde su stvari i dalje iste kao pre deceniju, tri ili pet

Gde je to? U srcu. Srcu stvari.

A ono je u srcu dece.

Imam dvoje.

Čarobniji su nego što bilo ko odrastao ikad može da razume.

Srećom, nisam odrasla.

Družimo se na moru.

Val kaže da se posebno volimo poslednjih dana. Kažem uvek se volimo najviše, samo sad smo stalno zajedno. Kaže: da, sad se volimo posebno najviše.

Jutro je, i dreka. Aaaaaa/ Mama, Lana me plaši! Pokazuje mi hleb!!!

Val se plaši hleba.

Ali voli špagete.

Lana još uvek kaže pažgete tu i tamo. Ja je puštam. Srcolom. Svaki put.

Jer znam, odrašće.

Ona je napunila osam na moru. Neki dan je kasnije i stižu kumovi iz belog sveta. Naprave joj reprizu rodjendana – sve sa svećicama pesmicama vatrometom. Okej, bez vatrometa/ ponelo me. Lana: Mama, ja se osećam kao da je sve ovo stvarno.

Posle toga, spava s rukama iznad glave. Tako bebe kad su site i srećne.

Ima obraze da se pojedu. Teško mi je da sam kul.

Uzmem jabuku.

Idemo na plažu. To je stenovita uvala u šumi.

Val: Neću plažu s kamenjem. Ja: Ali, tu imamo dogovor s Jelenom. Val: (6) Pa sad – ja bih voleo oba: i da se vidimo s Jelenom, a i da ja ostanem živ.

Kažem: Val, ne brini.

Val brine: Samo molim vas ne zaboravite na jedan mali detalj! – A šta je taj detalj, Val? …(vikne) JAAAA!!!

Val, ti si naš omiljeni detalj i nikada te ne bismo zaboravili. Ti si naš prioritet. Val: I Lana! Ja: I Lana.

Val: Šta je to prioritet? Ja: Najvažnija stvar.

Minut kasnije. Val je u vodi na svom novom naduvanom krokodilu. Mama, vidi me na mom prioritetu!

Jašu zajedno na talasima, kaže – to su:

Moji dvojnici, valovi!

U vodi, ima neku modernu umetnost na glavi. Val – KAKVA frizura! Val: AKVA frizura! A-Q-U-A.

Onda se uvale u uvalicu gde Vala vole valovi. Kaže Val.

Tamo mlate stopalima dok vrište od sreće.

Lana i Val.

Koji skupljaju školjke i zeleniš u masku za ronjenje. Lana sve fotka. Ona je velika i talentovana.

Val sve prospe nazad u more, pa pamti: U moje pamćenje se urezao onaj morski zoo vrt. I sada je deo mog gugla!

Mama, koji je gugl tebi omiljeni?

…..

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji –
o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike;
shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja,
koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.
 
I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo
vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam
najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.