0
Više od hiljadu knjiga nedavno preminule novinarke Gordane Suše, uključujući stotine sa posvetama, među kojima su i one od mnogih značajnih novinara, pisaca, političara, naučnih radnika, crkvenih velikodostojnika - od Milovana Đilasa do sadašnjeg patrijarha Porfirija - predate su na čuvanje Muzeju knjige i putovanja.
– Gordana Suša i sadašnji patrijarh bili su zajedno članovi Republičke radiodifuzne agencije (RRA), koja je kasnije preimenovana u Regulatorno telo za elektronske medije (REM), i on joj je poklonio knjigu „Zagreb i ja se volimo javno“ sa posvetom – priča nam Dejan Mihailović, brat po ocu Gordane Suše, čiji je legat postao deo Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u okviru kojeg postoji Muzej knjige i putovanja.
Mihalović, prevodilac, pisac i urednik u izdavačkoj kući Laguna, kaže za novine „Nova“ da je srećan što su Sušine ćerke oberučke prihvatile ideju da doniraju njen legat Adligatu.
– Konsultovale su me Gogine ćerke Anja i Vana, da knjige ne završe po pijacama i nekim bibliotekama gde će stajati u depoima. I kako dugo znam Viktora Lazića, preporučio sam da se njena biblioteka preda na čuvanje Adligatu – navodi Mihailović.
Kako ističe, naročito je značajna zbirka kvalitetne novinarske literature koju je Gordana imala i ona će na poseban način biti izložena.
– Sve što se tiče žurnalistike, političkih nauka, sociologije, čime se i bavila, čini najveći deo njene biblioteke. I kada smo pričali o legatu, rekao sam Viktoru da bi bilo lepo da bude neka pločica sa njenim imenom jer oni to uobičavaju da rade. On mi je odgovorio da nije očekivao da će biti ovako ogromna biblioteka i da bi voleo da se deo prezentuje na neki drugačiji način, da tematski bude predstavljen. Tako je odlučio da odvoji police gde će biti njene knjige o novinarstvu, jer Goga i jeste simbol te profesije – priča nam Dejan Mihailović.
Pamtiće je, nastavlja, po mnogo čemu, ali prvenstveno kao uvek hrabru i vedru osobu.
– Bili smo na istim talasnim dužinama, imali smo ista shvatanja kad je reč o politici, tako da smo mnogo pričali. Prava sestra, čovek, intelektualac i izuzetan sagovornik. Sa njom sam se uvek savetovao, komentarisao, bili smo više nego istomišljenici, najrođeniji. Izuzetno je bila gostoljubiva, u njenoj kući su se okupljali ljudi u teškim vremenima, i za vreme bombardovanja, i za vreme izolacije, pa i sad u vreme korone dolazili su ljudi iako je već bila bolesna. Jer, sa njom je moglo normalno da se razgovara o svemu. Jednostavno, imala je otvoren um i nije sve prihvatala zdravo za gotovo. Umela je da uoči slabosti i onih koji su bili na političkoj sceni, ali i vrednosti onih koji su na vlasti. Krajnje objektivna, donosila je nezavisne sudove i nije se libila da kaže javno svoje mišljenje – kaže Mihailović.
Podseća da je Gordana Suša bila prva akreditovana novinarka koja je izveštavala iz Skupštine Jugoslavije onih godina, kako kaže, „kada nismo ništa razumeli u ketmanovskom govoru Titovih naslednika, u vreme početka raspada SFRJ“.
– Osnovala je i vodila alternativnu produkciju VIN kad je to bilo protiv svih lokalnih knezova koji su proglasili vlasništvo nad svojim republičkim latifundijama; gazili su je u stampedu tokom protesta čuvenog Devetog marta. Kao novinarka Yutela izbegla je iz opsednutog Sarajeva nekoliko dana pošto su proradili snajperi sa Pala. Prva se sa oslobođenog RTS-a petog oktobra uveče javila publici rečima: „Vaše je pravo da znate sve“. I što je najlepše od svega, bila je nežna majka i sestra. Za ostalo, što se svih nas tiče, nemam pravo da sudim.
