0
Knjiga “Fantom u biblioteci/ Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću?” autora dr Zorana Milutinovića, profesora južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, objavljena je u izdanju izdavačke kuće Geopoetika. Na predstavljanju knjige u Zadužbini Ive Andrića, pričali su izdavač Vladislav Bajac, prof. dr Milan Ristović i autor knjige.
U pitanju je dvojezično srpsko-englesko izdanje i predstavlja svojevrsni nastavak prethodne Milutinovićeve studije „Bitka za prošlost – Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam“ (Geopoetika, 2018). Knjiga „Fantom u biblioteci“ je nastala kao odgovor i reakcija na tekst u jednom nemačkom zborniku radova, koji je na engleskom jeziku objavio Nenad Veličković, profesor srpske književnosti iz Sarajeva, u kojem dokazuje postojanje navodne velikosrpske kritike u tekstovima o Ivi Andriću i njegovom delu.
Vlasnik i urednik u Geopoetici, Vladislav Bajac, je rekao da je Veličkovićev tekst na engleskom, razlog zašto je ova knjiga izašla kao dvojezično izdanje
„Ako je neko sa određenom namerom napisao taj tekst na stranom jeziku, onda smo mislili da je logično da se knjiga osim našoj publici predoči i na tom istom jeziku na kom je začet ovaj deo polemike o Ivi Andriću. U tom tekstu se dokazuje da se bošnjački nacionalizam po pitanju Ive Andrića, zasniva i da je samo produžena ruka srpskog nacionalsitičkog diskursa o Ivi Andriću. Zoran Milutinović je odreagovao na to, i na taj način nadopunio prethodnu knjigu „Bitka za prošlost“. Zoran Milutinović je iskoristio priliku i prošao kroz istorijat srpske književne kritike i napravio je jednu vrstu dajdžestirane verzije istorije srpske kritike u odnosu na Andrićevo delo.“
Dr Milan Ristović, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da je ova knjiga iznuđeni nastavak „Bitke za prošlost“ zbog javljanja novih, na sličan način kao ranije formulisanih, ideološki „obojenih“ „tumačenja“ Andrićevog dela i biografije.
„Ni ova, ni prošla knjiga, nisu odbrana Andrića. Njemu ta odbrana nije potrebna, njegova najveća odbrana je kad pogledate šta je on uradio pišući na različite teme. Ono što ova knjiga jeste, to je jedan analitički pristup toj kvazi-naučnoj produkciji koja je nastajala učitavajući to političko, nacionalno ili religijsko u Andrićevom delu. To se pre svega odnosi na teme vezane za Bosnu, on je pisao celog života o Bosni, to je njegov prostor, istorijski, kulturni i identitetski. Akoi mi iščupamo iz njegovog konteksta i njega samog, jedan od tih segmenata, on će ostati osakaćen i kao pisac i kao neko ko je živeo u takvim kompleksnim vremenima“.
Autor knjige „Fantom u biblioteci/ Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću?”dr Zoran Milutinović je rekao da je u prethodnoj knjizi doveo u pitanje tvrdnje Envera Kazaza, profesora književnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, da je bošnjački nacionbalistički diskurs o Andriću, samo ponavljanje nečeg što su prethodno več tekli velikosrpski kritičari.
„Ja prilično dobro poznajem literaturu o Andriću, to mi je profesija i ja ne znam za takvu velikosrpsku kritiku o Andriću, koja bi o njemu rekla ono što bošnjački nacionalisti samo ponavljali. tražio sam od Kazaza dokaze za to. To je najobičnija naučna debata, to mi tadimo i mi od toga živimo. Nešto tvrdite, i neko drugi se pojavi i kaže, imate li vi dokaze za to. Vi ih ili imate ili nemate, nema trećeg. Ja sam na kraju stekao utisak da je Kazaz odustao od polemike, i da je priznao da nema nikakve dokaze, jer nijedan dokaz nije predočio. Ali onda je njegov kolega sa iste katedre Nenad Veličković objavio „dokaze“ za to Kazazovo tvrđenje. On je tu kao dokaze naveo rečenice osam kritičara i jednog istoričara, koji bi trebalo da predstave ilustraciju tog velikosrpskog nacionalističkog diskursa koji Bošnjaci samo preuzimaju i „overavaju“. I ova moja knjiga je zapravo analiza tih njegovih „dokaza“.
Milutinović kaže kako je išao od jednog do drugog kritičara, i pokazao kako se Veličković koristi krajnje neprihvatljivim sredstvima, kako seče citate na pola, kako vadi iz konteksta, kako tim autorima pripisuje nešto što se kod njih ne može naći.
„Nijedan od tih autora ne može da se kvalifikuje kao velikosrpski autor i nacionalista, koji o Andriću kaže ono što bošnjački nacionalista onda samo ponavlja. Na početku tog „islamomrziteljskog“ velikosrpskog diskursa gde književna kritika, kako kaže Enver Kazaz, predstavlja Bošnjake kao „demone koje treba uništiti“, Veličković vidi Milana Bogdanovića. Ne očekujem da svi znaju za njega. On je otac arhitekte Bogdana Bogdanovića, socijalista, Jugosloven, niko nikada u njemu nije pronašao nišat nacionalističko. On je 30-ih godina prošlog veka otišao u nišku džamiju i tamo je primio islam. Dobio je islamsko ime Mefail, stavio ga je u pasoš i u ličnu kartu sasvim ponosno. Kako vi nekoga ko je bio musliman, proglasite za rodonačelnika „islamomriteljskog“ diskursa u srpskoj književnosti, to meni nije jasno i to je jedno od pitanja koje postavljam u ovoj knjizi“, zaključio je Milutinović.
U blurbu, na koricama knjige „Fantom u biblioteci/ Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću?” dr Zoran Paunović, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, piše da je u pitanju polemički spis koji na upečatljiv način kruniše i zatvara raspravu Zorana Milutinovića sa protagonistima i pristalicama zlonamernog tumačenja Andrićevog opusa u nacionalističkom ključu.
„Utemeljena na čvrstim teorijskim i analitičkim argumentima, Milutinovićeva rasprava bespoštedno raskrinkava besmislenost svakog pokušaja političke zloupotrebe književnosti“, smatra Paunović.
Bonus video: Flavio Rigonat osnivač i vlasnik izdavačke kuće „LOM“