Porodica omiljenog dečjeg pisca: Izvinite zbog antisemitizma

"Porodica Dal najdublje se izvinjava za dugotrajnu i sasvim razumljivu bol koju su mnogi trpeli zbog izjava Roalda Dala. Ovakve opaske pune predrasuda za nas su neshvatljive i u potpunoj su suprotnosti sa čovekom kojeg smo poznavali. U suprotnosti su i sa suštinom Dalovih priča koje su imale tako pozitivan uticaj na generacije mladih", navodi se u saopštenju porodice pokojnog pisca i izražava nada da će sve nas u najgorim, ali i najboljim momentima Roald Dal "podsećati na snažan uticaj reči".https://twitter.com/CBR/status/1335705308467957762Iako je važio za omiljenog pisca, i to ne samo za decu, čije su knjige bile bestseleri, njegove izjave i privatan život počesto su skandalizovale javnost. Junak, koji je preživeo rat postavši ratni heroj, a onda se posvetivši svetu pisane reči bio je antisemita."Postoji ta neka osobina u karakteru Jevreja koja izaziva animozitet, možda je to nedostatak darežljivosti spram svih onih koji nisu Jevreji. Mislim, uvek postoji razlog zašto se rađa nešto što se nečemu protivi", kazao je Dal u intervjuu za "Nju stejtsmen" 1983. godine dodavši onda jednu skandaloznu opasku:"Čak i smrad kakav je bio Hitler nije se ostrvio na njih bez razloga."Sve ono što je izjavio za "Nju stejtsmen" praktično je ponovio u razgovoru za "Indipendent" 1990. godine, kazavši da je svakako "protiv Izraela i da je postao antisemita"."To je već oveštala priča: svi znamo za Jevreje i ostale. Više nema izdavača koji nisu Jevreji, oni kontrolišu sve medije, što je veoma pametno s njihove strane, I zato predsednik SAD mora da prodaje svoje stvari Izraelu", kazao je pisac.Otuda i ne čudi što je neposredno pred smrt dobio pismo od dve devojčice iz San Franciska sledeće sadržine:"Dragi gospodine Dal, mi volimo Vaše knjige, ali postoji problem...mi smo Jevrejke! Mi volimo Vaše knjige, a Vi nas ne volite samo zbog toga što smo Jevrejke. To nas vređa! Molimo Vas da povučete sve ono što ste rekli o Jevrejima. S ljubavlju, Aliza i Tamar."

Roal Dal je rođen u Velsu 1916. u porodici poreklom iz Norveške. Međutim, od početka pratile su ga tragedije. Kada je Roaldu bilo tri godine njegova sedmogodišnja sestra Astri preminula je od upale slepog creva, a samo nekoliko nedelja kasnije izgubio je i oca Haralda koji je umro u 57. godini, ne uspevši da se izbori sa upalom pluća. Majka Sofi, ostavši sama sa sinom nije želela da se vraća u rodnu Norvešku. Roalda je čak poslala na školovanje u Englesku, gde će on, uprkos tome što je bio vičan u mnogim sportovima, ipak postati opčinjen svetom knjige.U tim godinama čuvena fabrika čokolade "Cadbury" slala je kutije slatkiša učenicima, a Dal je maštao kako će jednog dana izmisliti novu vrstu čokolade. Nije je izmislio, ali je zato ta želja pretočena daleko kasnije (1964) u bestseler knjigu "Čarli i fabrika čokolade", po kojoj je snimljen i film Tima Bartona sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi.https://www.youtube.com/watch?v=OFVGCUIXJlsUoči Drugog svetskog rata Dal pristupa britanskoj avijaciji i postaje član elitne pilotne jedinice "Gladijatori". Tokom leta na severu Afrike iznenada mu je nestalo goriva, zbog čega je morao prinudno da sleti u pustinju. Prošao je sa užasnim povredama, napuknutom lobanjom, slomljenim nosem i kukovima, privremenim slepilom… Kao vojni invalid vraća se u Englesku, i posvećuje pisanju.Prvu dečju knjigu "Gremlini" objavio je 1943. godine, a bio je inspirisan avijatičarskim mitom po kome da su piloti za svaku nesreću koja im se dešavala krivili malena bića – gremline. Usledila su dela "Džejms i velika breskva", "Čarli i fabrika čokolade", "Fantastični gospodin Foks", a paralelno sa karijerom dečijeg autora, pisao je kratke priče za odrasle, kao i za magazine poput "Plejboja" ili "Njujorkera". Autor je više od 60 kratkih priča.

Brojna Dalova dela su ekranizovana, na malom i velikom platnu, a doživela su i pozorišne adaptacije. Priča "Pušač" prerasla je u Hičkokov TV film "Čovek s juga", a lajmotive iz iste pripovetke koristio je Kventin Tarantino za "Četiri sobe". Bio je i koscenarista na filmu "Samo dvaput se živi" iz serijala o Džejmsu Bondu.Netfliks je nedavno saopštio da će Oskarom ovenčana rediteljka Taika Vaititi uskoro početi rad na animiranoj seriji po knjizi "Čarli i fabrika čokolade", a pre dva meseca premijerno je prikazan film "Veštice" sa En Hatavej, čiji je scenario baziran na istoimenoj Dalovoj knjizi iz 1983. godine.Samo u 2018. imanje koje brine o zaostavštini britanskog pisca inkasiralo je gotovo 13 miliona funti od filmskih i TV prava, tantijema, proizvoda sa njegovim imenom…Kuriozitet u vezi s njim jeste da je knjige voleo da piše u ciganskim kolima koja su bila parkirana ispred njegove kuće.

Iako je sa glumicom Patrišom Nil bio u braku čak tri decenije, važio je za velikog ženskaroša i čoveka sklonog i drugim porocima. U zajednici sa Patrišom dobio je petoro dece, ali najstariju ćerku Oliviju izgubili su usled komplikacija od malih boginja. Tragedija koja ga je zadesila promenila je njegov stav prema veri. Postao je ostrašćeni protivnik hrišćanstva, nazivajući ga "najvećom prevarom". Nekoliko godina kasnije supruga pada u komu, a kada se oporavila napušta je zbog njene bliske prijateljice Felisiti Krosland.Preminuo je 23. novembra 1990. godine u Oksfordu. Godinama nakon smrti po medijima počinju da isplivavaju tamnije strane njegove ličnosti. I pre dve godine u Velikoj Britaniji trebalo je da se pojavi kovanica sa likom Roalda Dala. Međutim od toga se odustalo, a kako su britanski mediji tada izvestili razlog je bio što se više ne smatra "autorom vrhunske reputacije".