"Priče i knjige temelj su naše kulture. Pre nego što smo imali papir, imali smo klinove i ploče. Jedina starija stvar od knjiga su crteži, ali to je već druga priča. A dodati na sve to knjigu koja govori o drugim knjigama - to je sasvim nova zagonetka", piše francuski pisac Antoan Loren, preporučujući 10 naslova koji govore o knjigama.
Priredio: Matija Jovandić
Knjige u kojima pisci pišu o drugim književnim delima nisu retkost i veoma su različite: od „Imena ruže“ Umberta Eka, gde dvojica franjevaca tragajući za ubicom traže i izgubljeni nastavak Aristotelove „Poetike“, pa do „Kradljivice knjiga“ Markusa Zusaka, bestselera o strasti za čitanjem u doba nacističke Nemačke. Francuski pisac Antoan Loren, autor i kod nas prevedenog „Miteranovog šešira“, objavio je početkom godine knjigu „Soba čitaoca“ posvećenu upravo drugim knjigama. Napisao ju je, navodi, jer više od 10 godina, od kada je potpisao ugovor za svoj prvi roman, „posmatra taj tajanstveni i fascinantni svet izdavaštva“. Francuskog pisca je britanski „Gardijan“ povodom „Sobe čitaoca“ pozvao da odabere i preporuči „10 knjiga o knjigama“. „Deset knjiga koje slede – devet romana i jedno nefikcijsko delo – nude, rekao bih, uvid u neobičan svet stvaranja knjiga, taj bizarni posao kakvim se bave romanopisci, i magiju koja postoji (nekad doslovno) samo uz knjige koje čitamo“, piše Loren o svom izboru, koji ovde prenosimo uz njegova obrazloženja.
„Klub Dima“, Arturo Peres Reverte
Ovo je jedna od najčudnijih priča Peres Revertea. Trgovac knjigama upušta se u misiju da pronađe izgubljenu knjigu, štampanu u Veneciji u 16. veku. Ali ta knjiga sadrži i gravire koje, uz sleđenje pravila određenog rituala, mogu da prizovu đavola. (Knjiga je poslužila kao predložan za film „Deveta kapija“ iz 1999. godine sa Džonijem Depom, op. prir.).
„Lila, Lila“, Martin Suter
Moja omiljena Suterova knjiga. Stidljivi mladić pronalazi rukopis umrlog čoveka skriven u ormariću na pijaci i odlučuje da ga predstavi kao svoj da bi zadivio ženu koju voli. Roman je objavljen i doneo mu je veliki uspeh, ali on, naravno, nije u stanju da napiše sledeći. A onda počnu da stižu i preteća pisma – od nekoga ko tvrdi da je on autor.
„Lestve ka nebu“, Džon Bojn
Mladi Moris Svift u hotelu u Berlinu slučajno naiđe na slavnog romanopisca Eriha Ekermana, koji mu u poverenju ispriča o svojoj mračnoj prošlosti. Beskrupulozni Svift iskoristi Ekermanovu životnu priču – uništavajući njega, a sebi obezbeđujući da postane slavan pisac, što je oduvek sanjao da bude. Godinama kasnije, Sviftu je potreban novi izvor nadahnuća… Njega se ne tiče čije su to priče, niti kako dolazi do njih, sve dok može da nastavi da na njima gradi svoje ime. Te priče će ga terati da laže, krade, a možda radi čak i gore stvari.
„U slavu laži“, Patrisija Melo
Hoze Guber besramno podmeće klasične zaplete svom uredniku koji nema pojma o tome, ali se ispostavlja da su „Stranac“ i „Zločin i kazna“ odbijeni kao narativno tanki. Dok očajnički traga za nečim za šta misli da će biti njegov sledeći bestseler, upoznaju lepu, udatu ekspertkinju za zmije Melisu. Započinju strastvenu vezu, a Melisa, ubeđena da je Hoze genije, veruje da je našla savršenog čoveka da skuje plan za ubistvo njenog muža.
„Smrt po objavljivanju“, Žan-Žak Fihter
Izuzetan krimić u kom ima neobično suptilnih književnih slojeva. Prijateljstvo istaknutog izdavača sa jednim od njegovih najuspešnijih autora narušeno je zavišću i izdajom. Izdavačeva makijavelistička osveta ubediće autora da je njegovo remek-delo, za koje je nagrađen, zapravo plagijat.
„Hirurg iz Kroutorna“, Sajmon Vinčester
Istinita priča. U jesen 1896. godine, doktor Džejms Marej, slavni urednik Oksfordskog engleskog rečnika, odlučuje da poseti izvesnog doktora Majnora, koji živi u Kroutornu i godinama mu šalje korisne i lepo napisane priloge za rečnik. Ali sačekuje ga prilično veliko iznenađenje: doktor Majnor u Kroutornu živi u duševnoj bolnici, gde je zatvoren zbog ubistva. (Na ovoj knjizi zasnovan je film „Profesor i ludak“ iz 2019. godine sa Melom Gibsonom i Šonom Penom u naslovnim ulogama, op. prir.)
„Floberov papagaj“, Džulijan Barns
Džefri Brajtvajt, doktor opsednut Gistavom Floberom, odlučuje da ode na put u Normandiju, u kraj svog idola. U Ruanu, u Floberovom muzeju, preplavljen je emocijama kada zatekne istog papagaja koji je bio inspiracija za Lulu iz priče „Prosto srce“. Ali na Kroazeti, u Floberovom domu, još je jedan preparirani papagaj. To je zaista Lulu, potvrđuje mu kustos. Ali da li je to tačno? Roman pun humora i neočekivanih obrta.
„Hokus lažnjak“, Emil Ajar
Roman u kom Roman Gari (pod pseudonimom Emil Ajar, op. prir) objašnjava svoj izgovor da mu dvaput bude dodeljena Gonkurova nagrada, iako je predviđeno da autori budu nagrađeni samo jednom. On je napisao „Vreme sveta“ pod pseudonimom i prijavljujući sina svog rođaka da se pojavi kao Emil Ajar. Fascinantna meditacija koja tera na razmišljanje o fikciji i identitetu.
„Farenhajt 451“, Rej Bredberi
Montag je posebna vrsta vatrogasca iz budućnosti: on spaljuje knjige. Sve do onog dana kada se odluči da knjigu pročita umesto da je spali, odbije propisano stanje sreće i počne da sanja o svetu gde književnost i mašta nisu zabranjeni. Bredberijevo najbolje delo.
„Senka vetra“, Karlos Luis Safon
Dečak ulazi u groblje izgubljenih knjiga, tajnu biblioteku u Barseloni, gde dobija knjigu nepoznatog autora pod nazivom Karaks. Privučen knjigom, on traga za drugim njegovim delima i pokušava da sazna više o tajanstvenom autoru. A onda mu se putevi ukrštaju sa čovekom koji takođe traga za Karaksovim knjigama, ali da bi ih spalio.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare