0
Čuveni češki pisac Milan Kundera preminuo je posle duge bolesti u 95. godini.
Milan Kundera rođen je 1. aprila 1929. godine u Brnu. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana.
Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Radio je kao asistent i docent i predavao je svetsku književnost. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik slavnih praških Literarnih novina, zajedno sa filozofom Karelom Kosikom.
Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke, 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini postao persona non grata.
Godine 1975. prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu oduzimaju državljanstvo.
Samo su dve njegove knjige – „Šala“ i zbirka pripovedaka „Smešne ljubavi“ ugledale svetlost dana u Čehoslovačkoj do 1970. godine, nakon čega su povučene iz knjižara i biblioteka. „Šala“ je njegov prvi roman i nudi oštar prikaz čehoslovačkog komunističkog režima. Ovaj roman je bio prvi korak pisca na putu od člana partije do disidenta u egzilu, piše „Rojters“.
Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odbija etiketu „disident“ koju su mu novinari dodeljivali. Nije davao intervjue verujući da pisci govore kroz svoje delo.
Njegova najpoznatija knjiga „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ ga je 1984. godine pretvorila u međunarodnu književnu zvezdu. U njoj je ispričao priču o ljubavnom trouglu u pozadini Praškog proleća. Knjiga je uspešno pretočena u film sa Žilijet Binoš i Danijelom Dej Luisom.
I nakon Plišane revolucije, pada gvozdene zavese i stvaranje Češke, Kundera se nikada nije vratio u svoju zemlju.
– Poneo sam svoj Prag sa sobom, miris, ukus, jezik, pejzaž, kulturu – govorio je, piše „DW“.
Kunderini romani počeli su da se objavljuju u Češkoj 1990. godine ali je „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ objavljena tek 2006. Godine 2008. optužen je da je izdao jednog člana opozicije 1950, koji je potom nekoliko godina proveo u radnom kampu i za to je tajna policija navodno imala i dokaz. Ne zna se da li je to zaista učinio, jer je prestao da komentariše svoju prošlost. U domovinu je svraćao inkognito samo da poseti prijatelje.
Premijer Andrej Babis ponudio mu je vraćanje državljanstva, ali nije odgovorio na to.
Kundera je 2014. godinu objavio knjigu „Praznik beznačajnosti“ u kojem četvorica muškaraca šetaju Parizom. Dugoočekivana knjiga bila je hit širom Evrope. Baš kao i u „Nepodnošljivoj lakoći postojanja“ bavio se svojim večitim temama – seksualnošću, filozofijom, ironijom i beznačajnošću života.
Na češkom jeziku objavio je romane – „Šala“ (1967), „Život je drugde“ (1973), „Oproštajni valcer“ (1973), „Knjiga smeha i zaborava“ (1978), „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ (1984) i „Besmrtnost“ (1990); zbirku pripovedaka „Smešne ljubavi“ (1968) i dramu „Žak i njegov gospodar“ (1971).
Na francuskom jeziku objavio je „Usporavanje“ (1995), „Identitet“ (1997), „Neznanje“ (2000) i „Praznik beznačajnosti“ (2013); kao i knjige eseja: „Umetnost romana“ (1986), „Iznevereni testamenti“ (1993), „Zavesa“ (2005) i „Susret“ (2009).
Na srpskom jeziku su objavljeni „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Praznik beznačajnosti“, „Život je negde drugde“, „Smešne ljubavi“, „Šala“, „Oproštajni Valcer“, „Besmrtnost“, „Knjiga smeha i zaborava“, „Usporavanje – Identitet – Neznanje“, „Susret“…
Bonus video: Vels i Kurejsi u Beogradu
