Pokušao sam da uhvatim trenutak u kojem živimo: Lajf Rant, pisac "ultimativnog romana za milenijalce"

Nemački pisac Lajf Rant (Frankfurt,1983), autor romana „Allegro Pastell”, bio je gost u utorak u Kulturnom centru u Novom Sadu, i sutradan u galeriji “Artget” u Beogradu. U pitanju je jedan od najinteresantnijih nemačkih i evropskih autora, čija je knjiga od kritike proglašena za “ultimativni milenijalski roman”. Niko tako „realistički i poetično istovremeno ne opisuje doživljaj sveta mladih generacija", konstatuju iz njegove beogradske izdavačke kuće “Blum”.

- Da, prvi put sam u Srbiji. Kako je bilo u Novom Sadu? Prilično slatko. Boravio sam u veoma starom hotelu. A meni se stvarno svidela atmosfera jer je bilo kao da putujem kroz vreme. I književno veče je bilo lepo, učestvovali su malo stariji gimnazijalci. Bili su zaista pametni, postavljali su veoma interesantna pitanja. Savršeno su govorili engleski. Ako se setim kako sam govorio engleski u toj dobi, pomislim, pa zaista su bili dobri. I bili su ljubazni i puni poštovanja. Bilo je zapravo prilično dobro. Odlično – priča zadovoljno za “Novu” svoje utiske Lajf Rant, dok sedimo u galeriji „Artget” neposredno pred beogradsku promociju knjige „Allegro Pastell”.Roman iz 2020. o ljubavnoj priči Žeroma Dajmlera i Tanje Arnhajm, oduševila je čitaoce širom Evrope.- Pisanje o ljubavnom paru je nešto što je zaista bilo izazovno za mene, jer nisam bio u mnogo veza i to je bila tema koja me fascinira, i sasvim je drugačija od mojih ranijih stvari, jer su se prošli moji romani više bavili ambijentima, atmosferom i mestima – priznaje Rant.

- Prva ideja koju sam imao bila je o glavnom liku, Žeromu. Zamislio sam čoveka koji se bavi kreativnim poslovima i koji često napušta svoje malo mesto u kojem živi. Zamislio sam, dobro, šta bi se događalo sa čovekom poput mene koji se bavi oblašću kulture? Da ostane u predgrađu. I onda srednje doba, u 30-im, kakav bi bio, o čemu bi razmišljao? To je bila stvar s kojom sam se igrao, napisao sam jedno ili dva poglavlja i onda shvatio da nešto nedostaje. Onda, u nekom trenutku, kada sam bio na odmoru u Kini, bio sam sam jer prijatelj kog sam zapravo želeo da posetim nije bio u Pekingu, već u Šangaju nekoliko dana i nisam imao šta da radim. Samo sam lutao po vrelom letnjem danu i pomislio sam na Žeroma, i onda odjednom sam shvatio: on mora biti u vezi sa osobom koja je potpuno suprotna od njega, koja je došla u Berlin i želi da postane pisac. I tako je nastao ženski lik.I onda je tu već postojala ljubavna priča, priča o odnosu, dodaje nemački pisac.- I od tog trenutka sam imao ideju i zaista sam počeo ozbiljno da radim na tome oko pola godine kasnije, početkom 2018. godine. Radnja bi trebalo da se dešava sada kada pišem, pomislio sam, što znači da je to nedavna prošlost u odnosu kada je objavljeno 2020. godine. I to je nešto što me je privuklo, ideja da je to nedavna prošlost, jer sam pre toga pisao romane o bliskoj budućnosti, utopiji i stvarnošću izvan naše savremene kulture ili nešto dalje u budućnosti. Mislio sam, hajde da pokušam da uhvatim sadašnji trenutak.Recenzije knjige „Allegro Pastell” su često veoma podeljene. Neko kritikuje roman zbog previše spominjanja modernih fenomena poput Snapchata ili Teslinih automobila, a neko ga preporučuje kao izvanredan uvid u život milenijalaca u Centralnoj Evropi.- Ovo prvo je zlonamerno. Očigledno postoji deo realizma u tome da se i romanu spominju stvari koje okružuju ljude u savremenom životu. To apsolutno nije bilo smišljeno kao provokacija da se spomene Snapchat ili neki brend. Jer mislim da ako to ne pomenete, kao da zatvarate oči pred stvarnošću, mislim da je to nešto s čim se treba nositi. Ovo je ono što živimo, i to već neko vreme, okruženi smo brendovima i markama, pretpostavljam još od sedamdesetih ili šezdesetih godina. Posle Drugog svetskog rata se pojavila ideja kapitalizma i bila je svuda. Tako da mislim da je to nešto što postoji. Ali zašto biste to kritikovali ako vam se ne sviđa? Možda vam se ne sviđa savremena kultura ili vam se ne sviđa stvarnost i ovaj pogled na svakodnevni život milenijalaca. Mislim da je to nešto što dolazi uz roman jer su ovi likovi u toj starosnoj grupi i dosta stvari u romanu je prilično realno. To stvara određenu atmosferu u kojoj sam se osećao prijatno.

Ima jedna rečenica na početku knjige „Allegro Pastell”, veoma originalna i zanimljiva, dok ljubavni par sedi u metrou i ljubi se: „Žeromu se dopadala uloga presrećnog heteroseksualnog muškarca.”- Mislim da je to tipično za Žeroma jer je uvek svestan spoljašnjeg. Oseća se veoma dobro jer to zapravo govori da je zaljubljen u svoju devojku i da može da prepozna da je njen partner. Mogu da zamislim da je Žerom osoba koja je često imala problema da se identifikuje sa partnerkom u mnogim situacijama. I sada u ovom trenutku, u ovoj tački veze, Tanja ga posećuje za Uskrs i oni idu kod njega kući i on se oseća veoma dobro. I onda on zaista uživa u tom drugom biću, u spoljnom svetu, i ljudi mogu to da vide. „Vau, izgleda da je on u vezi sa ovom devojkom”.I Žerom je nekako, objašnjava nam Rant, ponosan na to.- I onda pomisli, u redu, ja sam taj superioran heteroseksualan tip koji ima svoju devojku. Može biti veoma neugodna stvar ako vidite par koji je toliko ponosan na sebe da su par i to može biti neka vrsta narcisoidnog ponašanja, posebno ako se na zabavama veoma divlje ljube. Može biti veoma neugodno. U stilu, idite kući, ljudi, molim vas, uznemiravate nas. Zato što ljudi mogu biti ljubomorni ili uvređeni. Ali ako imate osećaj da vas emocija savladava, ponekad možete jednostavno da zaboravite da su drugi ljudi u blizini. Ovo je u stvari jedan romantičan trenutak.

Nema mnogo dobrih knjiga o ljubavnim vezama, jer je to nešto što lako može da sklizne u kič. Lajf Rant veoma voli roman Erika Sigala „Ljubavna priča”, po kojem je nastao čuveni srceparajući istoimeni film sa Rajanom O ‘Nilom i Ali Mek Grou.- Ima sasvim drugačiju atmosferu od mog romana, ali to je knjiga koja me je zaista dirnula. Pročitao sam je kada sam bio u Londonu, na razmeni studenata još 2000-ih. Ima taj veoma emotivan kraj kada partnerka umre mlada od raka i onda je glavni lik na kraju sa ocem i konačno može da plače. To je zaista srceparajuće i nekako dobro, na lep i lak način napisano… To te baš dirne na kraju – zaključuje Rant.Bonus video: Stazama vrhunskih pisaca i pesnika iz naše prošlosti - Nepoznati eksponati Desanke Masksimović izloženi u Kragujevcu