Podučavale su grupu dečaka iz srednje klase kako da budu loši: Žene koje su transformisale Rolingstonse

Pre nekoliko godina, kada je autorka Elizabet Vinder dobila ideju da napiše knjigu o ženama iz užeg kruga Rolingstonsa šezdesetih, stalno je imala istu misao: „Ove žene imaju tako neverovatne i dramatične priče da ispričaju,“ ona kaže: „Bila sam sigurna da je neko već napisao knjigu o tome", piše "Independent".U izvesnom smislu, i jeste. Od glavnih žena o kojima se govori u njenoj knjizi, Marijana Fejtful, najpoznatija od bivših ljubavnica Stonsa, napisala je dve knjige memoara; Marša Hant, koja je imala vanbračno dete sa Mikom Džegerom, napisala je jednu, dok Anita Palenberg, koja je bila partnerka Kita Ričardsa u šezdesetim i sedamdesetim, ima knjigu koja je napisana o njoj, kao i Bjanka Džeger. Vinder, koja nije razgovarala ni sa jednom od tih žena, niti sa bilo kim od Stonsa, za svoju knjigu, na kraju je pozajmila delove iz svih tih izvora. Ipak, niko u ranijim knjigama nije  smislio posebnu i provokativnu premisu njenog ostvarenja, pod nazivom “Žene padobranci”.

Knjiga je dobila naziv po pesmi Stonsa sa njihovog albuma “Beggar's Bankuet” iz 1968. Centralna tvrdnja njene knjige je da su žene koje pokriva – prvenstveno Palenberg i Fejtful – bile ključne u podučavanju „grupe dečaka iz srednje klase kako da budu loši“. Ženski uticaj, intelekt i sofisticiranost su transformisali relativno provincijalne i konvencionalne Stonse ranih šezdesetih u boemske revolucionare koji će očarati svet nekoliko godina kasnije. „Ove žene su bile mnogo više kul od Stonsa“, kaže Vinder. „Mik i Kit su vremenom postali jedni od najinteresantnijih ljudi na svetu, ali su to dobili od njih.”Priča o uticaju žena počela je, kao i mnoge priče iz šezdesetih, sa drogom. Mik Džeger, Kit Ričards i Brajan Džons nikada nisu uzimali bilo kakve ilegalne supstance ranih šezdesetih. „Pili su koka-kolu pomešana sa rumom“, napisala je Vinder. Sve se to promenilo jednog dana 1965. kada su upoznali mladu nemačko-italijansku manekenku i glumicu po imenu Anita Palenberg čiji je prvi potez bio da izvuče komadić iz svoje tašne i opušteno pita Džonsa, sa teškim evropskim akcentom, „da li hoće da popuši džoint ?”

Zahvaljujući njoj, tri člana benda su provela celu tu noć žestoko “urađeno”. Dok su Stonsi već poznavali mnogo modela – Džeger je tada izlazio sa Krisi Šrimpton – Vinder kaže da je Palenberg bila potpuno drugačiji lik. Za razliku od Šrimpton, Palenberg je imala povučenu gordost, ljupkost i samopouzdanje što ju je činilo idealnom za svetove u koje se uselila pre nego što je upoznala Stonse. To je uključivalo vreme u Italiji živeći “la dolce vita”, i period u Njujorku, kako u krugu „superzvezde” Endija Vorhola, tako i u avangardnom svetu pozorišne kompanije “The Living Theatre”.Anitino prvo interesovanje za bend bio je Džons, koji je imao najbolju frizuru i bio je najotvoreniji za ženu sa prirodnom sklonošću ka avanturama. Imao je i najviše seksualnog iskustva. „On je zaista imao “to” dole, ostali nisu“, rekla je Palenberg piscu Dejvidu Daltonu za njegovu knjigu “Rolingstonsi: Prvih dvadeset godina”. „Osim Brajana, svi Stounsi su u to vreme bili stvarno prigradski tipovi”.„Kako je Anita došla sa Brajanom je zapravo priča o tome kako su Stonsi postali Stonsi“, napisala je Fejtful u svojim memoarima, „Anita je gotovo sama osmislila kulturnu revoluciju u Londonu okupljajući Stonse i mlade bogataše.”Rezultat je pomogao da se stvori unakrsno "oprašivanje" klasa – mešanje srednjeg i gornjeg sloja – inače neviđenog u Londonu u to vreme. Rok zvezde su postale jednake aristokratama, uz pomoć Anitinog pristupa svetovima visoke umetnosti i modernih bogatih ljudi. Palenberg je takođe ohrabrila Džonsovu kreativnu stranu, što je očigledno u njegovim novim ekspanzivnim doprinosima na albumima Stounsa iz '66 i '67, “Aftermath” i “Between the Buttons”. Njeno samopoštovanje izgledalo je nepokolebljivo, a rezultat se pokazao zaraznim. „Da ste vi u njenoj blizini, a ona na vašoj strani, ona bi podigla vaše samopouzdanje gotovo na način na koji opasna droga povećava vaše samopouzdanje“, kaže Vinder. "To čini da se osećate kao da možete da se izvučete sa bilo čim."

Fejtful je došla u orbitu benda 1964. dok je prisustvovala žurci Stonsa. Njihov menadžer, Endrju Lug Oldam, uočio ju je i rekao: „Imaš moderno lice. Mogu da te napravim zvezdom.”Marijana je već pevala u folk klubovima, ali se okrenula prema popularnoj muzici, preferirajući kabare pesme Vajmarske republike. Ipak, Oldamova ponuda da Stonsi napišu singl za nju se pokazala primamljivom, posebno s obzirom na lepotu melodije i neočekivanu zrelost teksta koji su smislili za pesmu: „As Tears Go By“. Fejtful je često govorila da je u početku nije privlačio Džeger. U početku se i on od nje držao na distanci. Ali vremenom je postao fasciniran njenim bogatstvom književnog znanja i njenim širokim kulturnim referencama, dve stvari koje su mu jako nedostajale. „Ona je veoma senzibilan autor“, kaže Vinder. „Uvek u prvom planu njenog uma je ovaj zarazni entuzijazam za književnost i poeziju.”Knjige koje je Marijana pročitala postale su inspiracija za Džegerove stihove, na isti način na koji je Anitina ljubav prema svemu transgresivnom i nečuvenom dotakla sve, od Džonsovog sve većeg interesovanja za S&M i okultizam do njegove šašave odeće. Stvari su, međutim, postale mračne, jedne noći kada je Džons iznenada postao nasilan i udario je u lice, podstičući pomeranje Anitine pažnje, od njega ka Ričardsu. Promena u njenim naklonostima viđena je kao faktor koji doprinosi Džonsovom propadanju zbog upotrebe droga i ponašanja koje je postalo toliko promenljivo da je dovelo do njegovog otpuštanja iz benda neposredno pre njegove smrti u julu 1969. U međuvremenu, Ričards je izgleda pronašao uzor u Aniti. Počeo je da nosi njenu odeću i nakit, uključujući i prsten sa lobanjom koji je kasnije postao njegov zaštitni znak. „Mnogi ljudi misle da je Kit uvek bio Kit kojeg poznajemo“, kaže Vinder. „Ali ako pogledate njegove slike iz ranih dana, on je najzakopčaniji od ekipe.”Iako je Palenberg možda imala najdublji uticaj na Ričardsov razvojni lik odmetnika, Vinder veruje da je ona uticala na ton celog benda. „Stonsi su stav, a taj stav je Anita“, kaže ona.Skeptični fanovi mogu da se zapitaju koliko duboko ide taj uticaj, s obzirom na činjenicu da Palenberg nije napisala nijednu pesmu za bend, niti je svirala nijedan instrument na njihovim snimcima. (Ona im je, međutim, rekla da remiksuju “Beggar’s Bankuet” pre nego što ga objave, što su oni odmah i uradili). „Stil je veliki deo muzike Stonsa i po mom mišljenju, ne možete uredno razdvojiti to dvoje“, kaže Vinder. „Neke razmetljivosti u njihovoj muzici se ne bi mogle dogoditi da nisu usvojili taj karakter pod uticajem ovih žena.”Bonus video: Kit Ričards - Neuništivi buntovnik

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortikitricardsik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2862868"]