Iako je prva asocijacija na Mika Džegera rokenrol, ovaj vanvremenski heroj u svojoj dugoj karijeri, u par navrata, oprobao se i kao glumac. Na veliku sreću brojnih obožavateljki, obnažio se u ostvarenju “Performans” (1970) u kom se pojavljuje u društvu Anite Palenberg, bivše supruge Kita Ričardsa; glumio transvestita u “Bentu” (1997) i australijskog odmetnika u “Nedu Kelliju” (1970).
U intervjuu za „Gardijan“, Mik Džeger se priseća svojih filmskih početaka. O ulozi u filmu “Performans” kaže:
„Čoveče, to je bilo tako davno da se više ni ne sećam! Bilo je mnogo naporno, to je bila moja prva filmska uloga. Učio sam i nisam imao predstavu šta zapravo treba da radim. Morao sam da budem prilično koncentrisan da bi sve bilo kako treba. To je vrlo čudan film, ali je dobro ostario”, kaže Džeger.
Nakon “Performansa” usledila je uloga u australijskom filmu “Ned Keli” u kojem glumi ozloglašenog odmetnika, kroz koju je želeo da se oproba kao „karakteran glumac“.
“Radi se o tome da u to vreme niste dobijali mnogo filmskih ponuda. Ljudima u muzici danas je mnogo lakše da dobiju filmske uloge. Nekada je postojalo mnogo predrasuda prema ljudima u muzičkom biznisu – dobri su samo u svom poslu, a nudili su im isključivo uloge statista. Samo zato što na sceni uspešno zabavljate 50.000 ljudi, ne znači nužno da ćete biti dobar glumac”, tvrdi Mik.
Džeger ipak jeste dobar glumac. To je otkrio i režiser Šon Matijas kada ga je izabrao za ulogu Grete, pored Klajva Ovena i Ijana Mekelena, u svom filmu “Bent” iz 1997. godine, komadu Martina Šermana o progonu gej muškaraca pod nacizmom. Džeger u filmu igra malu ulogu, razigranog transvestita na ulicama Berlina, koji peva uz muziku Filipa Glasa dok sedi na trapezu u crnoj prozirnoj haljini s kovrdžavom perikom i svetlucavim minđušama.
„Njegova uloga u “Performansu” je razlog zašto sam uopšte pomislio da bi bio dobar za ulogu Grete“, kaže Matijas. „Takva je njegova pojavnost: lepota i androgenost. Čudan je, tako seksualan i lep. Pomalo kao životinja. Ima lice starca, ali telo tinejdžera”, kaže Matijas.
Džeger nikada nije imao filmsku karijeru kao njegov prijatelj Dejvid Bouvi. Ipak, imao je ideju o komičnom koncertnom filmu u kojem bi se koncertni snimci smenjivali sa skečevima u kojima bi učestvovala dva odana obožavatelja Stounsa čije uloge bi tumačili Bred Pit i Ben Stiler.
Pre pet godina, Džeger se dao u potragu za svojim „poslednjim” filmskim izletom. Želju je ostvario malom, ali nezaboravnom ulogom milionera, kolekcionara umetničkih dela sa paklenim planom u filmu “The Burnt Orange Heresy”, napetom trileru snimljenom na jezeru Komo.
O svom povratku na filmsko platno Džeger kaže:
„Bilo je malo čudno da budem iskren. Nisam ništa radio godinama. Mislio sam: ‘Oh. Um. Da. Gluma. Hajde da malo razmislim kako to da izvedem?’ Jednom sam pitao Džeka Nikolsona: „Kada gradiš lik, odakle počinješ?“ Odgovorio je: „Od njegovog seksualnog života.“
Režiser filma “The Burnt Orange Heresy”, Đuzepe Kapotondi, kaže da je Mik u ovom ostvarenju bio odličan.
„Mik je zaista uradio svoj domaći zadatak. On može preneti emocije bez mnogo truda. Većina njegove glume se svodi na glas, a ne na lice. To može da bude smešno, ali i veoma potresno. Džeger glas koristi kao instrument i to je veliki plus za svakog glumca.“
Kapotondi kaže da je Džeger na snimanju bio veoma skroman. Snimanje njegovih scena je trajalo četiri dana i bio je savršen.
O tome da li je pričao da je ovo njegova poslednja uloga, Kapatondi kaže:
„Govorio je:„ Starim. Nemam mnogo vremena.’
Stounsi se trenutno pripremaju za veliku evropsku turneju povodom 60. Godišnjice postojanja, koja počinje u junu.
„Radimo na novoj pozornici, za koju se nadam da će izgledati lepo“, kaže on. „Radujem se turneji po Evropi i svim tim različitim jezicima kojima ću se obratiti publici, iako uglavnom ni sam nisam potpuno siguran da znam šta govorim”, kaže Mik.
U poslednje vreme on i Kit Ričards su radili i na novom materijalu.
„Malo smo džemovali. Bilo je zabavno.”
Ovih dana aktuelna je pesma “Strange Game” koju je Mik Džeger snimio za novu seriju s Garijem Oldmanom u glavnoj ulozi, “Slow Horses”, zajedno s Danijelom Pembertonpm. Upitan kako se oseća što je napisao pesmu s Mikom Džegerom, on je rekao: „Kao da sam ubedio Pikasa da dođe i okreči mi sobu”.
Bonus video – Ida Prester: 20 godina imam istu strast – naježim se kad pomislim na koncert
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar