Portorož nije samo omiljeno stecište bogataša, već i filmadžija: Mondensko letovalište narednih dana ponovo domaćin Festivala slovenskog filma

Upravo je to "krilatica" koje se gotovo tri decenije drži Festival slovenskog filma Portorož.

I kao i svake jeseni mondensko slovenačko letovalište Portorož pretvara se u stecište, ne samo bogataša ili elite, kako je uvreženo mišljenje, već filmadžija iz Slovenije, ali i regiona i sveta. Naime, Portorož će tokom narednih šest dana biti u "filmskim bojama". Od večeras do 18. oktobra po 29. put u ovom letovalištu odvijaće se Festival slovenskog filma Portorož, na kom će biti prikazano 123 ostvarenja.

Ovaj godišnji pregled slovenačke audiovizuelne produkcije predstaviće dugometražne i kratke igrane, dokumentarne i animirane filmove nastale u Sloveniji, kao i slovenačke manjinske koprodukcije. Čak 73 naslova selektovani su u različite takmičarske programe, i nadmetaće se za festivalske nagrade "Vesna". Ne zove se festivalska nagrada slučajno "Vesna", jer simbolizuje junakinju iz legendarnog istoimenog filma koji je daleke 1955. potpisao František Čap.

A o najistaknutijim dostignućima filmskih stvaralaca u protekloj godini odučiće stručni žiri festivala. O najboljim dugometražnim filmovima svoj sud će dati Iza Strehar, slovenačka scenaristkinja, producentkinja i književnica, hrvatski filmski reditelj i scenarista Nebojša Slijepčević i novinarka i urednica Ingrid Kovač Brus, dok će vrhunska kratka igrana, dokumentarna, eksperimentalna i animirana ostvarenja proglasili žiri kog čine Ana Čigon, Jurij Meden i srpski reditelj Igor Stanojević.

Direktor Festivala slovenskog filma Portorož Bojan Labović ocenio je na susretu s medijima uoči starta smotre da će prikazivanje savremenih slovenačkih dela ostati suštinska uloga festivala u skoroj budućnosti:

- Ovaj festival ne može biti - i teško da će postati - festival premijera. Ako razmislimo o tome, uvidećemo da to ne utiče mnogo na njegov značaj. Možda baš suprotno: time što se ne opterećuje stvarima ‘oko filma’, može da se posveti onom što je ‘unutar filma’ - poručio je Labović.

Festival, kao i filmske projekcije odvijaće se na dve lokacije - u Auditoriju Portorož (Avditorij) i Magazinu Grando i prevazilazi tradicionalne bioskope, a povezivanjem lokacija kreira jedinstvenu "slovenačku filmsku rivu".

S ciljem da prikaže svu raznolikost i vitalnost savremenog slovenačkog filmskog stvaralaštva, selekciona komisija je nakon pregledanih 169 prijava, uočila ne samo sve veći kvalitet prijavljenih dela, već i rastuću integraciju slovenačke kinematografije u međunarodni filmski pejzaž, što se ogleda u stalnom porastu broja manjinskih koprodukcija.

Ovogodišnji Takmičarski program obuhvatiće 73 filma koji se takmiče za nagrade Vesna. Među njima je 15 dugometražnih filmova, tri srednjemetražna, 18 manjinskih koprodukcija, 19 kratkometražnih i 18 studentskih kratkih filmova. Program Panorama donosi 49 filmova: dva dugometražna dokumentarna filma, šest srednjemetražnih, dve manjinske koprodukcije, 15 kratkometražnih i 24 studentska kratka filma.

14 srpskih filmova

Kao i svake godine, regionalna i srpska kinematografija delimično tvori festivalsku selekciju.

Tokom narednih dana biće prikazano čak 14 filmova koji su nastali u srpskoj većinskoj ili manjinskoj koprodukciji.

U glavnom takmičarskom programu dugometražnih filmova biće prikazane dve manjinske srpske koprodukcije.

Jedna od njih jeste dokumentarni film "Pank pod komunističkim režimom" Andreja Košaka koji donosi priču o slovenačkoj pank sceni u periodu od 1977. do 1985. godine i generaciji mladih koja je kroz novu muziku i kontrakulturu pružala otpor tadašnjem društvenom i političkom sistemu. A drugi je "Sve što s tobom nije u redu" Urše Menart, storija o Maruši, koja se nakon smrti majke, o kojoj je brinula, oseća izgubljeno i putem interneta upoznaje Alju, medicinsku sestru koja živi u malom primorskom gradu u Nemačkoj. No, njihov susret uživo ubrzo stavlja novo prijateljstvo na iskušenje.

U takmičarskom programu manjinskih koprodukcija biće prikazano osam filmova u kojem su učestvovali producenti iz Srbije. Tu je film "Restitucija, ili, San i java stare garde" Želimira Žilnika, u kom legendarni reditelj donosi priču o muzičaru Stevanu Arsinu, koji se posle šest decenija života i rada u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju dugotrajni proces restitucije porodičnog imanja. Biće prikazano i srpsko ostvarenje koje je prošle godine, između ostalog, trijumfovalo na Sarajevo film festivalu - "Vetre, pričaj sa mnom" Stefana Đorđevića. Ovaj nagrađivani film širom sveta plete zaplet oko Stefana koji se okuplja sa članovima porodice kako bi proslavio rođendan bake prvi put nakon nedavne smrti svoje majke.

Pred slovenačkom publikom biće i film koji je svetsku premijeru imao u januaru na Sandensu, gde je i nagrađen - "Planina" Biljane Tutorov i Petra Glomazića. Ovaj dvojac se u filmu fokusira na majku i ćerku koje žive na udaljenim visovima Sinjajevine, najvećem pašnjačkom području na Balkanu, gde brane svoju planinu i nomadsku stočarsku tradiciju od formiranja vojnog poligona NATO-a.

U okviru ove selekcije biće prikazan i dokumentarac "Izgubljeni Dream Team" Jureta Pavlovića, koji gledaoce vraća u leto 199, kad jugoslovenska košarkaška reprezentacija, tada aktuelni svetski i evropski prvak, odlazi na Evropsko prvenstvo u Rimu u trenutku kada se zemlja koju predstavlja raspada.

U ovoj programskoj celini biće prikazane i četiri manjinske srpske koprodukcije. Najpre, jedan od najvećih recentnih slovenačkih bioskopskih hitova - "Belo se pere na devedeset" Marka Naberšnika, koji je nastao prema istoimenom autobiografskom romanu Bronje Žakelj. Ovaj film, u kom igra i Anica Dobra, govori o odrastanju glavne junakinje Bronje tokom osamdesetih i devedesetih godina, koje je bilo obeleženo smrću majke i sopstvenom borbom s teškom bolešću.

A junakinja filma "Drugi dnevnik Pauline P." Nevena Hitreca je jedanaestogodišnja Paulina, čiju svakodnevicu određuju škola, porodica i izazovi odrastanja, dok dokumentarac "Ono što treba činiti" Srđana Kovačevića donosi priču o radu Radničkog savetovališta u Ljubljani i njegovim članovima koji svakodnevno pomažu migrantskim radnicima suočenim sa neisplaćenim zaradama, lošim uslovima rada i različitim oblicima zloupotrebe.

U porodičnom filmu "Glavonja" Marine Andree Škop i Vande Rajmanove desetogodišnja Alisa nakon misterioznog nestanka roditelja traži pomoć grupe dečaka detektiva, kojima se u istrazi pridružuje i njen neobični brat koji sve doživljava drugačije.

U takmičarskom programu kratkih manjinskih koprodukcija biće prikazane još tri srpske koprodukcije. U filmu "Niko ništa nije rekao" Tamare Todorović, koji je krajem avgusta ovenčan Srcem Sarajeva za najbolji kratki igrani film, svakodnevicu Katarine prekida telefonski poziv zbog kojeg mora da se suoči sa posledicama naizgled nevine igre u kojoj je učestvovala njena ćerka. Ostvarenje "Kad svane" Stefana Ivančića govori o samohranoj majci koja se, nakon što ostane bez posla, upušta u sitne prevare. U istoj selekciji biće prikazan i "Vjetar u leđa" Sonje Tarokić, priča o Anici i Vlatku koji nakon razvoda pokušavaju da nastave živote, suočeni sa posledicama alkoholizma i hemoterapije.

U okviru posebnog programa festivala biće prikazan i film "Let mrtve ptice" Živojina Pavlovića iz 1973. godine, po scenariju Branka Šomena.

Ovaj Pavlovićev film, snimljen na slovenačkom jeziku, kroz život trojice braće u Prekmurju, govori o društvenim i ekonomskim prilikama slovenačkog sela, deo je programa posvećenog stogodišnjici od rođenja glumice Ivanke Mežan i devedesetom rođendanu Branka Šomena.

Osećaj za filmski prostor

Na festivalu će, kao i svakog oktobra, biti dodeljena nagrada "Milka i Metod Badjure" za životno delo. Laureat najuglednijeg priznanja u oblasti filma u Sloveniji večeras će od 18 sati i zvanično postati scenograf i producent Janez (Jani) Kovič, koji je tokom proteklih četrdesetak godina učestvovao u više od 70 filmskih i televizijskih projekata, ostavivši dubok trag u slovenačkoj kinematografiji.

Karijeru scenografa započeo je osamdesetih godina prošlog veka, kada je slovenački film još uvek bio deo jugoslovenske kinematografije. Od prvog dugometražnog projekta "Raseljeno lice" Marjana Cigliča istakao se jedinstvenim osećajem za filmski prostor, napomenuuli su organizatori festivala, dodavši:

"On je producent koji razume filmski prostor do najsitnijih vizuelnih detalja i scenograf koji zna šta je potrebno da bi se projekat oživeo i ta stvaralačka sinteza čini ga jednom od retkih ličnosti na slovenačkoj i regionalnoj filmskoj sceni koja je ostvarila tako potpun doprinos kinematografiji, i u kreativnom i u producentskom smislu".

Ovenčan je sa dve Zlatne arene na Pulskom festivalu za filmove "Pustinja" i "Do granice i preko", trostruki je laureat priznanja "Metod Badjura" za scenografiju i jedan je od najnagrađivanijih scenografa u istoriji slovenačke kinematografije.

Pored rada na scenografiji, Kovič je gradio i producentsku karijeru. Još 1985. bio je suosnivač Studija 37, jedne od prvih organizacionih jedinica za nezavisnu filmsku produkciju u Jugoslaviji, a 1994. osnovao je Studio Arkadena, producentsku kuću koja je postala vitalni činilac na slovenačkoj i regionalnoj filmskoj sceni. Upravo je ovaj studio zaslužan za projekte koji su postigli međunarodne uspehe. Podsetimo, naslov "(A)Torzija" srpskog reditelja Stefana Arsenijevića osvojio je Zlatnog medveda za najbolji kratki film na Berlinalu 2003, kao i Nagradu Evropske filmske akademije, a tri godine ranije i "Hop, Skip & Jump" Srđana Vuletića takođe je nagrađen na Berlinalu.

Bogat industrijski program

Industrijski segment je ponovo vitalan deo festivala. Narednih dana u Portorožu biće reči o temama kao što su uloga veštačke inteligencije u filmskom stvaralaštvu i postprodukciji, filmsko nasleđe i digitalizacija, etički standardi u proizvodnji filmova i međunarodna saradnja. Festival će takođe obeležiti 80 godina Akademije za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani i istražiti nove međunarodne prilike u okviru programa "SloViet Connect: Kino između Slovenije i Vijetnama".

Podsetimo, Festival slovenskog filma Portorož iznikao je iz Nedelje domaćeg filma u Celju, osnovane sedamdesetih godina 20. veka koja je, nakon osamostaljenja zemlje, preimenovana u Slovenački filmski maraton i preseljena u Portorož. Ovo slovenačko letovalište je, nakon nekoliko selidbi, i danas dom festivala.

Ili kako je to jednom za Nova.rs rekla Nataša Bučar, direktorka Filmskog centra Slovenije, koji organizaciono i stoji iza festivala:

- Slovenačke filmadžije vole more. Vole da snimaju na moru i zato se taj godišnji filmski skup dešava u Portorožu.