Našli smo artefakte kao što su lobanja, češalj, bronzana minđuša, porculanske i staklene posude, rimska kopča, a pronađeni su podrumi kuća stradalih u savezničkom bombardovanju Beograda 1944, kaže rukovodilac istraživanja Milorad Ignjatović.
U Vlajkovićevoj ulici, kod Narodne skupštine, u toku su arheološka iskopavanja koja bi trebalo da nam donesu nova saznanja o istoriji srpske prestonice.
– Muzej grada baštini i istražuje prošlost grada Beograda od praistorije do danas. Nema značajnih događaja, pojava, perioda, pojedinaca, a da se ne nalaze u njegovim zbirkama. Arheološka zaštitna iskopavanja u centralnoj gradskoj zoni nisu česta, ako uzmemo za primer činjenicu da su arheolozi našeg Muzeja radili ovakva istraživanja još krajem osamdesetih godina na lokaciji Kosovske ulice, onda je jasno koliko za samu ustanovu znači ovaj projekat – kaže za „Novu“ Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
U svim gradskim sredinama, pa tako i u Beogradu, za arheološka istraživanja je povod neka savremena gradnja, podseća Milorad Ignjatović, kustos Zbirke za antiku Muzeja grada Beograda. Ovog puta reč je o izgradnji podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici, kod Narodne skupštine.
– Arheološki nalazi često su stvar incidenta, slučajnosti tokom građevinskih radova. Iskopavanja idu malo pre ili uz radove na niskogradnji ili kod zemljanih radova i iskopa za izgradnju temelja neke građevine. Samim tim, situacija sa Vlajkovićevom ulicom je daleko bolja, već postoje podaci dobijeni kasnih 80-ih, a i radi se veća površina prethodno vrlo detaljno istražena geofizičkim radarima. Već kod podizanja betonskih staza i vrlo plitkog iskopa došlo se do prvih slojeva. Naravno, nešto značajnije su donje zone iskopa i grobnice antičkog Singiduniuma koje su kolegama iz Muzeja glavni cilj – objašnjava Medaković.
Geofizička istraživanja metodom georadara nagovestila su konstrukcije na oko tri metra dubine koje bi mogle da budu grupa zidanih rimskih grobnica.
– Uglavnom smo uspeli da sklonimo neke slojeve koji su iz 17. i 18. veka i da dođemo na starije horizonte. Naišli smo i istražili jednu rimsku grobnicu koja je veoma zanimljiva, jer takav tip oblika do sada ne postoji zabeležen u Beogradu i pokušaćemo da je izvadimo u bloku za reprezentaciju. Čini se da smo došli do kraja i da je to sada kenotaf, simbolična grobnica, nema ljudskih ostataka, ali očigledno po tom materijalu koji smo našli jeste iz rimskog perioda, a dokaz su i nađeni broševi i novac iz prve polovine 3. veka nove ere. Videćemo da li je kraj tamo ili nije, jer svaki put kada nešto iskopavate naiđete na nešto novo – priča za „Novu“ rukovodilac arheoloških istraživanja Milorad Ignjatović.
U Beogradu je, kako keže, sve kao torta, slojevi se naslanjaju jedni na druge i nekad treba dosta vremena da se sklone mlađi horizonti da bi se došlo do starijih.
– Sve zaslužuje svoju pažnju i bitno je da ovo ostavimo kao istraživačku bazu za sledeću generaciju arheologa koja dolazi. Već imamo kolege iz Arheološkog instituta koji imaju svoje projekte koji će se uklopiti s ovim istraživanjem i počinju da uzimaju uzorke sa ovog terena jer se, između ostalog, bave patologijom, bakterijama – veli Ignjatović, čija je uža struka praistorija i antika.
Koliko je reč o važnom lokalitetu govori i podatak da su na terenu šest arhologa iz Muzeja grada Beograda.
– Plus četiri arheologa sa strane, dva studenta arheologije i imamo i jednog volontera, a pridružiće nam se još kolega, biće nas dvadesetak, velika ekipa specijalista iz različitih oblasti. Rok je kratak i očekivanje je da naiđemo na više rimskih grobnica, koje ne moraju ovako da budu zidane. Spuštamo se sve dublje i dok se ne izađe iz osmanskog perioda nećemo biti sigurni da li tu postoje stariji arheološki ostaci – smatra Milorad Iganjatović.
Sagovornik „Nove“ podseća da Muzej grada Beograda dugo nije radio iskopavanja:
– Poslednji put je to bilo neke 1995, 1996. godine kada se gradio tržni centar Milenijum. Ovo nam je prilika da popunimo zbirke i da dođemo do važnog i reprezentativnog arheološkog materijala za buduću postavku Muzeja. Sakupljamo razne uzorke zemlje, kostiju, koje će biti baza za neka buduća istraživanja. Jer, kada se nađe artefakt, može da bude lep i značajan iz nekog razloga, a zapravo ovi slojevi koje istražujemo daju nam podatke kako je okolina Beograda izgledala u 17, a kako u 3. i 4. veku.
Iskopavanja su donela artefakte, među kojima su lobanja, češalj, bronzana minđuša za koju se pretpostavlja da je iz 4. veka, porculanske i staklene posude, majolike, gleđosana keramika. Ostaci iz rimskog perioda pronađeni su zatrpani u otpadnom prostoru iz osmanskog doba a iz tog vremena su iskopani ulomci keramike, značajan je i nalaz fibule – rimske kopče. Pronađeni su temelji i podrumi kuća stradalih u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine. Pojavila se i kokarda i ruska kopejka, ali ono što je posebno važno to je austrijski srebrni novčić Leopolda Petog, primerak koji do sada nije bio u kolekciji Muzeja grada Beograda.
– Svi pokretni nalazi nose se u Muzej, po proceduri idu na dalju obradu. Sve se izučava, obrađuje, i svaki predmet ili ambijent može da pomogne istorijskom proučavanju prošlosti Beograda. Vrlo dinamično istraživanje, planirano da se završi za 60 radnih dana, za rezultat će imati značajan doprinos zbirci za antiku, ali i nove podatke za istoričare i sve nauke koje se bave proučavanjem stilova života, genetike, navika davnašnjih stanovnika našeg grada – zaključuje Jelena Medaković.
Gradska opština Stari grad je sa Muzejom Grada Beograda odlučila da organizuje vođene ture, jer ovo arheološko iskopavanje najveće je istraživanje u poslednjih nekoliko decenija.
– Imamo dosta nalaza iz antičkog perioda što ljudi mogu i inače da vide po Beogradu. Međutim, nemate jasnu mapu arheoloških nalazišta u gradu gde bi to turiste moglo da privuče. Mi iz Muzeja možemo da pomognemo, ali time treba da se bave turističke organizacije, jer svako ko dođe u neko mesto želi da vidi daleku prošlost i nešto što nema u svom kraju. Njih ne zanima sjaj savremenih ulice, nego dodatne vrednosti – ističe Milorad Ignjatović.
Inače, Muzej grada Beograda ove godine obeležava 120 godina od osnivanja.
Bonus video: Rimska grobnica u centru Beograda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare