U čuvenom Muzeju vizantijske kulture u Solunu otvorena je impresivna izložba „Od Krita do Dunava“ Muzeja grada Beograda. Postavku čine ikone iz najveće kolekcije u Srbiji koju su kao legat ostavili Pava i Milan Sekulić. To je prvi put da se ove relikvije prikazuju van granica naše zemlje.
– Očuvanje nasleđa je naša zajednička dužnost. Neke granice o kojima danas pričamo nekada nisu postojale i one govore koliko su narodi Balkana povezani, posebno srpski i grčki. Ova izložba podcrtava tu neraskidivu vezu zajedničke prošlosti – rekla je za „Novu“ Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
Reč je o najbrojnijoj kolekciji ikona kod nas koju su nam ostavili kolekcionari Milan i Pava Sekulić. One su, iako molitveni predmeti, istovremeno vrhunska umetnička dela, ističe Medaković.
Muzej vizantijske kulture smešten je u istorijskom zdanju pod zaštitom države koje je ujedno i umetničko delo podignuto 1993. godine, na osnovu nagrađivane studije arhitekte, slikara i pesnika Kirjakosa Krokusa. Dobitnik je nagrade „Muzej Evrope“ za 2005. godinu. Ima 11 galerija, a izložba „Od Krita do Dunava“ je smeštena u svečanoj sali „Eftihija Kurkutidu – Nikolaidu“.
– Ovo je izuzetno značajan muzej ne samo po svojoj postavci i eksponatima, nego i kao samo delo arhitekture. Krokus je bio poznat i van granica Grčke, deo života proveo je u Parizu ranih sedamdesetih godina, i iza sebe ima izuzetan umetnički opus. Moram da naglasim da je u ovom muzeju smeštena jedna od najboljih hronoloških postavki koje možemo da vidimo u našem okruženju a koja obrađuje sve teme za Vizantiju i postvizantiju – rekla je Jelena Medaković, koja je prisutne zvanice na otvaranju izložbe oduševila kada se obratila na tečnom grčkom jeziku.
Legat Pave i Milana Sekulića sadrži najveću zbirku ikona u Srbiji koju su poklonili gradu Beogradu 1970. godine. Arhitekta Milan Sekulić (1895 – 1970) kao veoma cenjen preduzimač, organizovao je i najveće građevinske poduhvate svog vremena, izgradnju palate Albanija u Beogradu i Banovske palate u Novom Sadu. U međuratnom periodu projektovao je i ostvario nekoliko stambenih višespratnica, privatnih i poslovnih zgrada u Beogradu, među kojima je staro zdanje dnevnog lista Politika i zgradu u Uzun Mirkovoj ulici 5, u kojoj se nalazio njegov porodični dom. U njemu je i smešten legat u kojem se nalazi 165 ikona nastalih u periodu od 15. do 20. veka na prostoru Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Grčke i Rusij, kao i slike i dela primenjene umetnosti.
Najvrednije ikone u Zbirci Sekulić su grčkog odnosno kritskog porekla. Izložena je trećina kolekcije, 48 ikona, koja je raspoređena u četiri celine. Prvi deo sadrži po hronološkom i tematskom redu 28 ikona koje čine panoramu pravoslavne umetnosti od 15. do 19. veka, kako se ona razvijala na prostoru severne Grčke i šire na Balkanu. Drugi deo, koji uključuje devet ikona od 16. do 18. veka, svojevrstni je omaž bračnom paru Sekulić i pozadina čini grafička replika fotografije zida njihovog stana u Beogradu gde se čuva ovaj legat.
U trećem delu su dve ikone na istu temu Imago pietatis iz 16. veka, italo – kritske umetnosti, jedna iz Zbirke Sekulić a druga iz Zbirke Muzeja vizantijske kulture. I u četvrtom delu je izloženo deset ikona italo – kritske umetnosti iz perioda od 15. do 18. veka. Reč je o delima poznatih i nepoznatih slikara koje su u velikoj meri odredile razvoj postvizantijske ikonografije, ali i savremene pravoslavne umetnosti.
Izložba je upotpunjena virtuelnom turom, tako da posetioci, uz pomoć VR naočara, koračaju Muzejom grada Beograda u kojem je smeštena Zbirka ikona Sekulić.
– Ovo je značajan momenat ne samo za region, nego i za našu dijasporu koja je ovde brojna. To što nam je Muzej grad Beograda omogućio je veličanstveno – nije krila zadovoljstvo Jasmina Milačić, konzul žeran Republike Srbije u Grčkoj.
Po rečima Agatoniki Cilupaku, direktorke Muzeja vizantijske kulture, ovom izložbom želeli su da predstave zajedničku baštinu ali i da ojačaju saradnju dva muzeja.
– Mi se iskreno nadamo jednoj konferenciji posvećenoj konzervaciji i nasleđu jer dostignuća ovog grčkog muzeja na tom polju su izuzetna, i oprema i znanje. Imaju pristup svetskim muzejskim konzervatorskim radionicama i plan nam je da istaknemo značaj fizičke zaštite predmeta. Jer, građani treba sve da vide ali ako nemamo bazičnu zaštitu onda moramo na tome da radimo. Ekipa ovog muzeja mnogo je zadužila nas kao narod jer oni su učestvovali godinama u zaštiti, konzervaciji i restauraciji ikona na Hilandaru i opremali su naše depoe – ispričala je Jelena Medaković.
Izložba „Od Кrita do Dunava“ biće otvorena do 15. juna 2023. godine.
Bonus video: Uroš Predić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar