Pismo šefa dirigenta Filharmonije Maji Gojković: Vučić nam je čvrsto obećao pre sedam godina i verovali smo mu, ali ...

Nakon što su filharmoničari javno uputili apel u kojem su oglasili da su na ivici egzinstencije zbog niskih plata, oglasio se Darko Krstić, v.d. direktor Beogradske filharmonije, koji je izjavio da problemi nisu nerešivi. Kao, i ministarka za kulturu Maja Gojković, koja je istakla da su vrata resornog ministarstva i Vlade Republike otvorena i da „na taj način ne traba tražiti bilo šta“.

Tim povodom se ministarki Gojković večeras obratio i Gabrijel Felc, šef dirigent Beogradske filharmonije, koji je tokom sedam godina perfektno naučio srpski jezik a pismo joj je uputio na ćirilici.

Njegovo pismo prenosimo u celini:

Poštovana gospođo ministarka Gojković,

Na osnovu želje orkestra Beogradske filharmonije, zastupam je kao šef dirigent od 2017. godine. Za ovih sedam godina sam, sasvim sigurno, doprineo enormnom kvalitetu orkestra, takođe i putem posebnih projekata. U njih se ubrajaju: „Betoven maraton" 2022. Godine, tokom kojeg je Beogradska filharmonija sa sjajnim nastupom gostovala u Nemačkoj; snimanje poslednjeg CD-a Beogradske filharmonije s monumentalnom simfonijom Rajnholda Glijera „Ilija Muromec“, koja je širom sveta, od Njujorka do Londona entuzijastično ocenjena; ili prvi veliki koncert orkestra na otvorenom u 2017. godini u Bloku 13, koji sam sa preko 30.000 slušalaca, vodio zajedno sa maestrom Zubinom Mehtom.

Ovo su samo neki od primera, dok sam istovremeno učio i srpski jezik, i obilno proširio repertoar orkestra. Smatram, da kao javna ličnost, poznajem veoma dobro kulturni život Republike Srbije i da sam sa svoje strane, pozitivno doprineo istom.

Beogradska filharmonija ima potencijal, da bude jedan od vodećih simfonijskih orkestara u Evropi. A to nije zbog opštih uslova rada, jer su oni u poređenju sa evropskim standardom - loši. Mesečna primanja su daleko ispod onih, koja se plaćaju muzičarima orkestra u Zagrebu, Sarajevu ili Skoplju, a u ovom poređenju postignut je daleko najniži nivo.

Beznadežno zastarela koncertna sala „Кolarac" u srcu Beograda, glavnog grada jedne velike nacije, koji sam po sebi ima 2,5 miliona stanovnik, izaziva kod mnogih svetskih umetnika, koji dođu kod nas u posetu, negativno iznenađenje. Zašto su skoro sve velike metropole ove planete već odavno izgradile moderne, akustički perfektno opremljene koncertne kuće, koje oplemenjuju urbani gradski život?

Maestro Mehta i ja smo 2017. godine bili oduševljeni, s kojom odlučnošću je predsednik Vučić tada u jednom privatnom razgovoru saopštio, da ima čvrstu nameru, da izgradi novi dom za Beogradsku filharmoniju. Sada, skoro sedam godina kasnije, muzičari moraju da rade dva do tri posla, kako bi uopšte mogli da savladaju životne troškove, što u odnosu na njihovo visoko profesionalno umeće i zahtevno obrazovanje, predstavlja nepodnošljivu situaciju. A ipak, svetski poznate zvezde klasične scene, svaki put iznova rado dolaze u Beograd, kako bi sa Beogradskom filharmonijom stvarali muziku. Velika požrtvovanost i iskrena pasija prema umetnosti su ono, što Beogradska filharmoniju čini jedinstvenom. Ja imam tu privilegiju, da sam sa ovim orkestrom dovoljno često uživao u ovome, tako da čvrstog ubeđenja, mogu to i da tvrdim.

Poštovana gospođo ministarka, kulturni život Srbije je sigurno, kao i u mnogim drugim državama, podvrgnut finansijskim ograničenjima; radim dugo u ovoj branši i imam puno iskustva, da bih to znao. Ali mi oboje znamo takođe, da je kulturno nasleđe svake zemlje u poređenju sa drugim resursima, prilično malo.

Molim Vas, povisite značajno plate kolegama Beogradske filharmonije, imate priliku, da zvezda na kulturnom nebu Srbije zasija. Ovaj veličanstveni ansambl zaslužuje korektnu platu i perspektivu, da za nekoliko godina u novoj filharmoniji napreduje u ligu vrhunskih orkestara Evrope. To bi trebalo sve da nas podstakne.

Srbija može da bude preponosna na Beogradsku filharmoniju! Hvala na Vašem trudu. S visokim poštovanjem, Gabriel Felc.

Bonus video: Kako je zaboravljena Filharmonija