Piše Željko Jovanović: Maske, prosto i nedostižno

Piše: Željko Jovanović

Svakodnveno se, več mesecima objavljuju rezultati novih i novih istraživanja i zaključaka do kojih se došlo u međuvremenu. Uglavnom stručnjaci iz celog sveta tvrde to što tvrde - nosite maske. I dok u jednom delu sveta, poput Dalekog istoka o pitanju da li nositi maske ili ne niko i ne raspravja, u Evropi se pitanje upotrebe maski skoro izjednačilo sa pitanjem slobode. Za razliku od kultura Dalekog istoka, kao i njima sličnim u drugim delovima sveta, u Evropi pa i u Severnoj Americi, maske su prerasle u povod sukoba sličan onom koji izazivaju vakcine. Naše doba digitale stvarnosti omogućava svakoj budali da se proglasi straučnjakom i da ako vešto spakuje svoju “teoriju” , preraste u gurua svetskh razmera. Njegove “istine” i njihovo prihvatanje ne zavise od rezultata istraživanja, dokaza već su tempirane tako da ih prihvati internet zajednica. Najčešće je to na primeru nekog “nesrećnog deteta” koje je bla, bla... A kada se to desi, tada nauka više nema nikakve šanse. Mnoge zemlje, među kojima i naša, bile su prinuđene da preduzmu zakonske mere kako bi sprečile glasine i bojkot obavezne vakcinacije. U poslednjem trenutku sprečen je povratak bolesti za koje se verovalo da su iskorenjene.Maske našeg poverenja ne samo u nauku i u medicinu od koje nam život zavisi, čak i samog međusobnog razumevanja i elementarne solidarnosti, opet su pale. Proneo se glas da je nošenje maski štetno, nekorisno kao i poziv koji je usledio da se ne nose maske zato što će neko (Kinezi) zaraditi novac na maskama. Kao da Kinezi ne zarade uvek. Otpor nošenju maski u nekim evropskim zemljama doveo je i do uličnh nemira. Mladi pojedinih delova sveta kao da sa uživanjem odbacuju nošenje masi kako bi “napakostili” matorima. Čak su i poslušni Nemci i građani zemlje, eklatantnog primera poštovanja preporuke vlasti odjednom posustali. Izbile su prve pobune protiv maski. Plodno tle pobune protiv maski pored ostalog je ervopski duh i potreba za slobodom. Evropljanima nije lako nametnuti obavezu čak i kada je to u našem interesu. Maske su ponovo pale i otkrile našu povodljivost, nesklonost ka znanju i površnost ne samo pojedinaca već celih društvenih grupa.Na drugoj strani sveta, više od milijardu Kineza uopšte se nisu zapitali da li treba nositi maske ili ne. Verovatano da im nije ni pala na pamet mogućnost da odbiju nošenje maski. Teško je znati da li je razlog samo u time što oni veruju svojim naučnicima, lekarima i državi, svejedno. Kinezi su izveli veliki ekperiment uživo i celom slobodnom svetu, Evropi i Americi pokazali na svom primeru kako se pobeđuje epidemija. Za njih glavno pitanje jeste to, kako se spasiti i zauvek ukloniti virus. Više od milijardu Kineza bespogovorno je prihvatilo da u ime očuvanja zdravlja stanovništva nose maske i preseče cirkulaciju virusa. I za nekoliko meseci, oni su mogli da kažu gotovo je. Njihova deca krenula su u školu normalno, prodavnice u Kini već rade bez ograničenja, uskoro počinju i utakmice, javni prevoz ponovo radi, i život se vratio u normalu. Za samo nekoliko meseci uzdražavanja, odricanja i primene mera, Kinezi su rešili enigma zvanu virus i da nije ostatka sveta odakle povremeno doputuje neko zaražen, epidemija bi za Kinu već bila ružna prošlost. Kineska kultura i njihovo razumevanje sveta polazi od toga da je sloboda da izaberu ograničenje važnija i delotvornija od sobode da se odbije sve. Naše i njihovo poimanje slobode dovedneo je kao nikada do sada jedno naspram drugoga, kao da je na živo izmerena njegova delotvornost i svrsishodnost. Kinezi su odabrali da se udržavaju da bi se oslobodili pošasti dok naša svetonazor bira da bude slobodan i još dugo ostane zarobljen bolešču koju su oni pobedili jednostavnim nošenjem maski. Tako prosto a tako nedostižno.