Piše Neda Todorović: Šta zapravo hoće ti muškarci?

Žena na čelu opozicione liste, to je trijumf ženskog principa: insistiranja na miru, na zaštiti prirodne okoline, na boljem standardu za sve i boljem odnosu prema svima. To su vrednosti na kojima mora da počiva obnova, renesansa, u dramatičnoj, postkovid eri pred nama.

U knjizi’’Nevidljive: kako podaci kroje svet po meri muškaraca’’ ( Laguna, 2021. ), autorka, britanska bestseler književnica i aktivistkinja Kerolajn Krijado Peres citira stotine studija u kojima se dokazuje koliko je bezumno što se prava ženske polovine stanovništva posmatraju kao – interes manjine. To je kao kada ’’viša klasa pokušava da reši problem niže klase. Ništa novo: dobra stara bratija ponovo preuzima glavnu reč iako nemaju pojma koji su glavni problemi, a pogotovo problemi žena’’.

Kolike su šanse kandidatkinje u zemlji Srbiji u zamahu bahatog mužjačkog desničarenja koje glasno poziva na povratak tradicionalnim vrednostima kako to evo već 100 godina čine diktatorski režimi. Jedna druga autorka, Rut Ben Gijat, profesorka istorije na univerzitetu u Njujorku, u knjizi ’’Muškarčine: od Musolinija do današnjih dana’’ ( W:W: Norton & Company, 2020.) analizira ličnosti autoritarnih vođa tokom proteklih 100 godina ukazujući kako današnji autoritarni lideri ( Berluskoni, Tramp, Putin, Erdogan, Orban itd.) koriste korupciju, nasilje, propagandu i mačizam da bi ostali na vlasti. Do savršenstva su doveli sistem u kome je lični interes – interes nacije. Užasavajuća pandemija to je još pogoršala. ’’Fašizam je počeo kolektivnom nesposobnošću da se misli’’ – smatrao je Borhes. Ova nova vrsta današnjih autoritarnih lidera korisi stara oruđa autoritarne tradicije oslonjena na nove medije - socijalne mreže. Dolazeći na vlast na neregularnim izborima, igraju na slabosti pravnog sistema. Traže totalnu lojalnost od podanika, uprežu demokratiju ( populizam ) u sopstvene potrebe, demonstriraju mačizam u komunikaciji sa masama. Uvodeći konzervativce na javnu scenu stvaraju klimu ekstremne anksioznosti i besa kod tih protivnika društvenog progresa. Njihove ličnosti počivaju na kontradikciji: sa jedne strane su nepokolebljivi alfa mužjaci, ono što kažu je zakon, sa druge insistiraju na svom položaju žrtve koja od masa očekuje da ih brane. Posle njih ostaju trajni društveni ožiljci, socijalne traume: institucije su urušene, eksperti su udaljeni od centara odlučivanja, društvo je oslabljeno, cele generacije su obolele.

O ovom fenomenu na svoj duhoviti način, pod naslovom ’’Budi lep i ćuti’’, govori moj omiljeni pisac Frederik Begbede u prošlom broju Figaroa. ’’Vreme je da i muškarac postane objekat, kao sve ostalo. Oslobodimo se 2000 godina patrijarhata. Valorizujte nas, procenjujte nas isključivo po izgledu, zviždite za nama na ulici, svedite nas na ono što smo: ništa naročito. Pre neki dan mi je neka žena za vreme dodele književne nagrade u Flori, stavila ruku na zadnjicu. Bio sam oduševljen. Čovečanstvo, rekao sam joj, napreduje u pravom smeru’’.

Bonus video: Pensilvanija, amiši, kultura

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiamisids-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2319663"]