Piše Neda Todorović: Suze Kristijana Ronalda

Kultura 18. nov. 202112:36
Podeli:
Neda Todorović, Foto: Marko S. Todorović

 

Toliko je primera nečoveštva prošle nedelje da ne mogu sve ni da ih nabrojim.

Haos na granici Belorusije i Poljske gde se hiljade migranata, žena i dece danima smrzava, gde se ne zna sa koje ih strane gore biju, gde u njih pucaju vodenim topovima. Cela planeta tu agoniju gleda na televiziji. I ćuti.

Robovlasnički sistem usred Srbije, na gradilištu Linglonga u Zrenjaninu, gde žive i rade radnici iz Vijetnama. Privatno obezbeđenje iz crnih džipova zaustavilo novinare da ne izveštavaju.

Spavajući u parku, Novosadjanin, beskućnik umro od zime. Šetači prolazili ne zaustavljajući se.

Za četiri protekle decenije U Evropi je nestalo 600 miliona ptica, najviše običnih vrabaca.

Pas umire na lancu pred očima vlasnika.

Još jedno posečeno drvo tu, u našem komšiluku.

Za to vreme svetski moćnici sporo većaju šta da se radi sa migrantima. Institucije u Srbiji ne reaguju na kršenje sopstvenih zakona koji važe za sve pa i za strane radnike na ovdašnjim gradilištima. Dok ljudi umiru, službe za socijalni rad se prave mrtve. Nestanak ptičijih vrsta na šta upozoravaju orintolozi ukazuje na trajno oštećenje ekosistema koje ugrožava čovečanstvo. Neodgovorni vlasnici kućnih ljubimaca po pravilu su loše komšije, loši prijatelji, loši rođaci, loši roditelji. Loši ljudi.

Svi ovi slučajevi povezani su našim nereagovanjem. Džabe nam posle mapa kajanja, pozivanje na razum i osećajnost. Da pođem s kraja liste: pitam se da li je i život biljke vredan poštovanja? Razumna osoba oseća stres suočena sa bezrazložnom sečom drveta koje decenijama raste u susedstvu. Da li bismo čuli krik posečenog stabla kada bismo znali kako da ga čujemo? Fitolozi kao Peter Voleben ( ‘’Tajni život drveća’’ ) smatraju da i biljke pate, da osećaju bol, i one imaju jednu vrstu difuznog nervnog sistema. Navode primere kada biljke suočene s nestankom pomažu jedne drugima. Predlažu da i njih treba zakonom zaštititi kao spomenike. A šta je s našom osećajnošću?

Na fejsbuku Divna Vuksanović, književnica i teoretičarka medija, citira Teodora Adorna: ‘’Zašto čovečanstvo tone u neku vrstu varvarstva umesto da pređe u stanje istinske ljudskosti’’?

Pitanje za onih million evra. Prijatelj lakonski navodi reči Berđajeva: ‘’Ropstvo je lako a sloboda teška’’. Sve mi liči na najsuroviju prvobitnu akumulaciju kapitala, na besprizorno bogaćene sve bezobzirnije manjine. Većima ćuti i trpi, ništa ne zna, nije informisana pa je tim lakši plen manipulatora. ‘’To stalno laganje i nema za cilj da narod poveruje u laži, cilj je da ni u šta ne veruje. Takvom narodu nije oduzet kapacitet za akciju, nego kapacitet da misli i sudi. Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete’’- pisla je Hana Arent.

Prijateljica me pita: Osnivaš novi ekološki pokret? Navijaš da sačuvamo ptice, a šta ćemo s ljuduma? Odgovaram da ljudi mogu da se čuvaju i sami, ako se udruže, ako počnu da reaguju umesto što se dele. A vidim i da ne mogu svi da se sačuvaju, naročito oni najslabiji. Jer, ovo je vreme trijumfa zla. Zlo se isplati, nagrađuje, raste kao kvasac, nekažnjeno se širi. Varvarske horde pustoše, pljačkaju, otimaju, nekažnjeno. Ništa njima nije sveto, ni priroda ni ljudski život.

Najzad i dobra vest. Primer čojstva u moru nečoveštva. Naši fudbaleri su pobedeli ne zbog obećanih para nego zbog časti da se igra za svoju zemlju. Videli smo one Ronaldove suze žalosnice. Taj nikad ne zaplače kad izgubi tim za koji je plaćen da igra. Ali, kad igra za reprezentaciju, u pitanju su emocije – a ne pare. ‘’Human gest reprezentativaca Srbije. Milion evra prosleđeno za lečenje dece’’.

Bonus video: Šta je ostalo od predratnog Beograda?

Komentari

Vaš komentar