Piše Neda Todorović: Dnevnik iz izolacije (2)

Alo, gde smo?Buđenje, 5,17h. Klik na portal Nova.rs. Prva vest: policijski čas! Od kada je portal pokrenut, on je moj prvi izvor informacija. Kakav je taj portal, pitaju me mnogi. Idealne on lajn novine. Brze i tačne informacije, slobodni komentari, mera i ukus. Koliko li će tek nova.rs biti čitan sada, kada je teško doći do papirnih novina? Neočekivano rani, telefonski poziv. Alo, gde si? Evo jednog pitanja koje je definitivno zastarelo, deplasirano. A gde bih bila? Kćerka mi kaže da neko hoće da me čuje. Maksim ( 5,5 godina ) kaže ozbiljnim, gotovo svečanim glasom: znam sve. Valjda su mu juče objasnili zašto sam prestala da dolazim. Prva, jutarnja suza.Taman sam se doterala da oproštajno bacim đubre, pre 10h, kada se iz obližnje samoposluge javlja Marko. Došao sa Novog Beograda, iz najudaljenijeg bloka. Pošaljite poruku šta vam treba. Donosi pune kese, mnogo toga i izvan liste. Knedla u grlu, zadržavam drugu suzu. A odneo je i đubre. Na spisku onih koji se nude da nešto donesu su komšija Kesić, glumica Tamara A, novinarka Nedeljnika Zorica M, prodekan FPN Veselin K, osobe iz Vision team-a... Hvala im.Telenor će dobro zaraditi. Mnogo razgovaramo, šaljemo poruke, fotografije, humor cveta. “I ja sam se školovao od kuće”, kaže uparađeni Toma Nikolić ispod fotografije. “Menjam vilu u Rimu za garsonjeru u Pljevljima”, poručuje široko nasmejani Berluskoni. To je, na žalost, već bajato. I jedna lascivna: “Sad će svako da jede i j... ono što ima kod kuće”. Pa to je još gore od korone, otpisuje Biljana W. Eto, sad mogu i bezobraštine da prođu a da ostanete pristojni. A neka žena, koja kaže da je pronašla lek protiv korone, pita kome da se obrati. “Najbližoj psihijatrijskoj klinici”, odgovaraju joj na društvenim mrežama. “Imaju praznu sobu između Napoleona i Supermena”.Mnogi me zovu usplahireno jer je neko predložio ukidanje društvenih mreža, dok traje vanredno stanje. Ne verujem, opet lažna uzbuna, dizanje panike? Ako nešto znam, posle 47 godina rada sa studentima, to je da oni žive na društvenim mrežama. One su im najznačajniji način komuniciranja, servisna služba, način informisanja, kultura, zabava... Ostali mediji im ne znače mnogo, ni kada studiraju novinarstvo. Mreže su njihovo danas i njihovo sutra. One su im kiseonik. U sve im možete dirati. Deluje da su na sve ravnodušni. Radije su u kafićima nego na bilo kakvim okupljanjima. I tamo su na mrežama. Pa ako u to dirnete, biće to okidač.Svi pozivaju na saosećajnost. Zašto li smo tu reč zamenili empatijom? Fokusiramo se umesto da se usredsređujemo. A neki već švercuju i valjaju maske, apoteke udesetostručile cene onoga što fali, mladići pod punom zaštitnom opremom naplaćuju usluge od sirotinje: devalviraju pojam volontera. Ili su to dobrovoljci? Za šta?Prijateljica poznate sekretarice režije Nade P, a obe su u devetoj deceniji, poslala je po nekom mladiću, svojoj drugarici Nadi, sve enigmatike koje je našla na kiosku, priča mi Tanja P. Zove me Vesna M, bliska prijateljica. Zamisli, uzbuđena je, pozvali su me Kajl i Nena Skat ( bivši američki ambasador u Srbiji i njegova plemenita supruga ). Kažu, znamo da ti je stao svaki posao, koliko novca da ti pošaljemo? Ne pitaju me, uopšte, da li da ti pošaljemo. Treća, knedla u grlu. Alo, gde smo?