Piše Maja Uzelac: Ne okreći se, Majo

Luster s keramičkim delovima, isti takav, visio u vikendici u Slankamenu gde su me vodili svaki drugi vikend, a ja kukala jer gde je moja ekipa i šta ću ja tamo.A tamo ležala i ljuljala se između dva drveta i jela višnje s jednog od ta dva drveta i čitala Di Ejč Lorensa.Torba s originalnim smajlijem iz acid talasa cca 96. vratila me na rejv u nekim halama na Enbidžiju posle kog sam se povukla iz klabinga u dvadesetoj jer vrteo je Laurent Garnier a laseri su se urezali u moj srebrni mantil i znala sam da nikad više neće biti tako dobro i da ću samo bzvz da se trudim.Zarđale testerice iste kao one kojima smo na času OTO-a sekli šper ploču, a meni ruka bežala i plašila sam se za život. Ćale nije bio mnogo bolji. Taj domaći su mi radili msm jedan Milan i jedan Stošić. Bežali smo s dvočasa opštetehničkog, pedagoškinja me zvala na razgovor, kaže zna kome bi jedinom tako nešto palo na pamet. Nije bila mnogo u krivu.Končanu bluzu s ručnim radom, baš sličnu, su mi doneli mama i tata iz Mađarske u prvom osnovne, a ja sam se mrštila i htela sam da nosim najk duks.Značke je skupljao jedan od deda. Bilo ih je mnogo s drugom Titom, ili Brozom, kako je ko voleo, a i pisalo je kako na kojoj.Ćilim me baca u blokove. Neke zagrcnute zlatne šanse.Žena s druge tezge levo viče: Budo, Budo, ajmo odavde, Budo! Vodi me kući, Budo! Buda priča o nekom ministru, a komšija što valja stari veš, sve za pedeset, kaže Ma taj je Megatrend univerzitet, o čemu mi ovde pričamo.Gospođe prolaze skockane u brendove kao u Londonu kad je Fashion week, jer Kalenić je izlazak.Budilnik sa one dve kapice što se tresu kad zvoni pokazuje pola dva, a ručni casio četiri i petnaest. Pogledam u svoj ajfon, tu je osam i dvadeset.Budim se u šest. Radim sve te stvari za futur svoje dece i stabilnost svakog sadašnjeg časa.Ne okrećem se mnogo..Dok ne odem na Kalenić.-Vremeplov.A Vremeplov je i ime poslastičarnice u Novom Sadu, a to je najbolja poslastičarnica na svetu u kojoj se torte zovu Besmrtna i Carska i Nežna, i imaju kore od puslice i mnogo putera i višnje..Počinje vikend.Vreme za maštarije o starom svetu....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.