5
Nova Konstraktina trodelna kompozicija „Evo, obećavam!“, pomera granice u tretiranju pop muzike kao umetničkog medija. Sad sa sigurnošću možemo da tvrdimo kako je u pitanju svetski relevantan fenomen.
Konstrakta je rešila da nas još jednom iznenadi.
Nije to puko iznenađenje – iznenađenja radi. Ne, ovo je pravo iznenađenje na više nivoa, čak i za nas koji je poznajemo dugo. Pre svega, radi se o dubini poetskog iskustva koje nam se u obliku popularne muzike ovde nudi. Odavno nas neko nije ovako testirao, nudeći ozbiljno umetničko promišljanje društvenih okolnosti pod kojima živimo. Ovako nešto se nije pojavilo u ovom žanru i na našem jeziku još od vremena Idola.
Prošlogodišnji „Triptih“ očigledno je bio samo uvod u priču. Trodelno ostvarenje „Evo, obećavam!“ nastavlja dalje sa komentarima dokle smo došli kao svet (tekst – Ana Đurić Konstrakta; muzika – Ana Đurić Konstrakta, Milovan Bošković, Jovan Antić; režija spotova – Nikola Stojanović, Marcella Zanki, Isidora Bulatović). Ali to čini na način kako to radi autentična pop pesnikinja: Konstrakta nam ovde nudi emociju, koja nas vodi kroz doživljaj kraja života. To je konačna granica, jedino što je ostalo posle onog pitanja: „I šta ćemo sad?“.
Tema novog trodelnog omnibusa pod imenom „Evo, obećavam!“, jeste suočavanje sa sopstvenom smrtnošću. Prirodno se nadovezujući na trilogiju „Nobl“ / „In corpore sano“ / „Mekano“, u kojoj se govori o nemoći, ovde se kroz niz koga čine „Depresivna sam“ / „Anksiozan sam“ / „Obećaj mi“, dočarava potpuni životni bezizlaz, oličen u saobraćajnoj nesreći.
U prvom delu vidimo Konstraktu kao žrtvu sudara, okruženu svedocima tog strašnog događaja. U drugom se odjednom govori iz muške perspektive, rečima nekog ko ju je udario, oličenog u spotu u muškobanjastoj verziji same Konstrakte. Pesma sugeriše kroz razigrani elektro-latino ritam da su se u tom odsutnom trenutku upoznali, osetivši jedno drugom miris (on – pačuli, ona – lavanda; dekadentno vs. zdravo), kao simbol prepoznavanja Ženskog i Muškog. Sama ta postavka međusobnog prepoznavanja tokom gaženja nje „depresivne“, od strane njega „anksioznog“, već je dovoljno nadrealna, ali ništa nas ne može pripremiti na rasplet koji sledi.
U poslednjem delu vidimo Konstraktu koja kopa zemlju malim baštenskim alatom, mučeći se dok ne iskopa dovoljno veliku rupu da u nju sama legne. Kad se položi u svoj budući grob, ona počinje da se rukama sama zatrpava, ponavljajući da je ovaj život besmislen i opasan, i tražeći od nekog da joj garantuje smisao i bezbednost. Okružena špalirom ljudi, koji ponovo kao procesija zauzimaju mesto oko nje položene u zemlju, Konstrakta postaje otelotvorenje kraja i predavanja sudbini. I tad se dešava čudo, jer do tog rukom napravljenog groba dotrčava njen muški lik, i počinje panično da je otkopava, sve pogledavajući naokolo i uvis u okupljeni skup, dok je ne izvuče i krene da je pokrivenu providnim pokrovom vuče po zemlji, odvlačeći je što dalje u očiglednom naporu da je nekako spase, dok ga sablasna povorka svedoka prati.
U ovoj romantičnoj tragediji Žena traži od Muškarca da je spase i sačuva, i on to pokušava da uradi, uprkos tome što ju je najverovatnije ubio zgazivši je. Svi ostaju verni klasičnim rodnim ulogama, sve se odvija po dobro poznatom životnom scenariju, te je „Evo, obećavam!“ zapravo čista melodrama, u kojoj je sreća zauvek nedohvatna za one koji se vole.
Momenat kad Konstrakta unezvereno otkopava sebe iz groba, koga je sama iskopala da bi u njega legla, pokušavajući da spase ono što je ostalo od nje – jedan je od najpotresnijih, najstrašnijih i istovremeno najčudesnijih momenata u celokupnoj istoriji video spotova u nekadašnjoj i sadašnjoj državi, od kad se oni snimaju. Čista ljudska vrednost tog čina – spasavanja sebe ili drugog iz propasti – uveliko nadilazi i sam spot.
To je i glavna poruka Konstrakte ovaj put – izgleda da smo zakopani živi, možda smo to i sami uradili, ali hajde da učinimo sve sto možemo da se izvučemo. Cvetić koji na kraju ubrzano izraste na usamljenoj i ispražnjenoj humci, znak je nade. Važi bilo gde u današnjem svetu, a naročito u bivšoj Jugoslaviji, prekrivenoj humkama.
I zato je sad još jasnije da je Konstrakta svetska umetnica, koja – eto – nekim neobičnim slučajem živi baš ovde, među nama.
Bonus video: Konstrakta nastupila kao gošća Beogradske filharmonije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare