Preko noći objavljen Drakeov novi album – veliko je iznenađenje, jer se na njemu jedna od najvećih hip hop zvezda današnjice okreće house zvuku
Drakeov house album „Honestly, Nevermind“ (OVO/Republic) događaj je meseca, kad je u pitanju pop muzika. On je najbolji dokaz kako mainstream izvođači danas pokazuju jednaku, ako i ne veću kulturnu hrabrost, fleksibilnost i kreativnost, nego oni alternativni.
Njegovo poslednje izdanje „Certified Lover Boy“, izašlo je jesenas i bilo je toliko otužno predvidljivo u svom pop hip hop maniru, da se vaš potpisnik maksimalno trudio da izbegne da ga recenzira. No, prvo mesto Bilbordove liste albuma bilo je svejedno zagarantovano, kao i za sve ostalo što je ovaj kanadski reper ikad objavio. Kritike su, ipak, bile pune pomešanih osećanja – sve su konstatovale kako je očito da Drake (r. 1986) po šesti put ponavlja uspešnu formulu, i da će je ponavljati sve dok se u potpunosti ne izliže. To je i razumljivo ukoliko posmatrate muziku kao robu, jer na tržištu vam je ’brend identitet’ sve: kad jednom nađete način da prodate ono što pravite, svoj fazon koga ljudi prepoznaju – sa tim se nikad ne šalite, i ne menjate se, osim ako vas muka na to ne natera.
Neko je u njegovom taboru, međutim, povukao ručnu kočnicu posle prethodnog albuma i uvideo da pop umetnik svetskog formata kakav je Drake, ima u sebi mnogo više artističke smelosti, nego što trenutno pokazuje, te da sme da se utrkuje sa Kendrickom Lamarom, Kanye Westom i The Weekndom u postavljanju novih granica i redefinisanju žanra. Tako je očito rešeno da najnoviji projekat bude rizičan, odnosno pokuša da fuzioniše njegov baršunasti glas, hip hop stav i pogled na svet – sa house zvukom, dajući novu clubbing liriku kakva ranije nije postojala. Ovo je moguća budućnost za oba pravca, jer zaista nema razloga zašto velike hip hop zvezde ne bi sledećih godina povremeno snimale dance albume, posebno sad kad je i disco ponovo postao „in“. Dva najslušanija pravca protekle decenije – hip hop i dance – tražila su se dugo po mainstream svemiru, dok se nisu sjedinila na Drakeovom „Honestly, Nevermind“.
Transžanrovska stvarnost sadašnjice odvela je zato jednu od najvećih globalnih hip hop zvezda pravo u naručje clubbinga, odnosno pametnog house zvuka, kome on daruje svoj svima poznati vokal. Klupska plesna muzika nas je navikla na trivijalne glasove nepoznatih pevača, i samo povremeno nam priušti neki kvalitetan sempl ili gostovanje nekog ko zaista ima neku jaču emociju. Sama činjenica da Drake ima nešto da kaže svojim smislenim muškim oglašavanjem – već je revolucija za house, i promoviše ovaj zvuk širom sveta. Autori su ovde inteligentno upotrebili house zvuk kao faktor oneobičavanja, odnosno ukus koji još nije iskorišćen ni na jednom klasičnom pop albumu, kakav je zapravo „Honestly, Nevermind“.
I kao u svakoj dobroj pop melodrami, osnovna tema „Honestly, Nevermind“ su ljubavna iskušenja. Drake ih uverljivo tumači, te je skoro svako njegovo obraćanje u vezi sa nekom čežnjom, željom, nedostajanjem. Ulazimo u svet romantičnih vibracija što plove vazduhom, ispunjenim bojom njegovog glasa, nošenim nepravilnim ritmovima koji obećavaju ostvarenje snova. Počevši od „Falling Back“ i stihova o neuzvraćenoj ljubavi, jasno je da se Drake u potpunosti prepušta emotivnom toboganu, koji ga nosi u neizvesnost, jer ništa ovde nije do kraja dovedeno i nijedan odnos ne doživljava razrešenje. Tako je „Texts Go Green“ ispovedna odiseja kroz raskinutu vezu koja možda nije prošla, a ljubavnici nastavljaju da se traže kroz život i u jedinstveno originalnoj „Currents“, nošenoj sumanutim semplom iz Sunđer Boba, sa producentskim potpisom velikog majstora Black Coffeeja.
Kao hit singlovi su plasirani „Sticky“ i posebno perkusivna ljubavna tema „Massive“, mada se osećanja najviše koncentrišu u slatkoj „Flight’s Booked“ i posebno „Overdrive“, jednoj od najboljih numera, sa neočekivanim gitarskim solom pred sam kraj, što je ponovo master rad Black Coffeeja. Dva momenta u završnici simbolizuju ovo potpuno predavanje emocijama – sentimentalni zavet „Tie That Binds“, priziva nove slojeve čežnje preplićući akustičnu gitaru i glasove što se harmonizuju; sa druge strane, soul-house „Liability“ do detalja prepričava stvarna dešavanja u jednom odnosu koji je bio na klackalici sve vreme, dok pomenuta dama nije rešila da je Drake neko bez koga se može, ali mu se i dalje javlja i komentariše njegovu muziku. Konačno, za samo finale, stvarnost nas udara čistim rapom „Jimmy Cooks“ (featuring 21 Savage), izvlačeći nas na ulicu na kojoj se i dalje svašta dešava i teško je opstati na dostojanstven način. Ovaj nagli skok iz mašte u realnost, iz unutrašnjih monologa upućenih ljubavnicama ka dijalogu sa opasnim momcima, daje dozu dramatične životnosti celoj priči „Honestly, Nevermind“.
Kao što je već pomenuto, jedan od najboljih savremenih DJ-eva, producenata i kompozitora dance muzike – Black Coffee – ovde je skoro koautor, te se pločom provlače afro uticaji, donoseći neospornu svežinu (proveriti „Down Hill“, obojenu južnoafričkom vokalizacijom). Ali, skriveni heroj ovog albuma je bez sumnje Virgil Abloh, kome je on posvećen – iznenada jesenas preminuli modni i dizajnerski vizionar, po vokaciji arhitekta, bio je jedna od najuticajnjih ličnosti američke kulturne scene, već godinama. Njegov odlazak pogodio je mnoge, a posebno Drakea, ličnog prijatelja, što „Honestly, Nevermind“ daje dodatnu notu proživljenosti i pravi razlog za postojanje, jer je Virgil bio poznat i kao autentičan house DJ. Znajući ovo, i inspiracija za ovaj neočekivani poduhvat izgleda nam kao utemeljena u stvarnim emocijama.
Početne kritike su veoma mešane, ali svi opet pričaju o Drakeu, koji je do juče važio za etalon pouzdane predvidljivosti, ili otelotvorenje neuznemiravajuće dosadnosti, kao i Ed Sheeran. Odjednom, on je „lud“ što se ovim stilskim zaokretom tako kocka slavom, beleže se njegove neobične izjave u kojima najavljuje kako pravi knjigu poezije sa kompozitorom Kenzom Samirom, dok se u prvom spotu snimljenom za numeru „Falling Back“ venčava sa čak 23 žene, uz gostovanje u ulozi kuma kanadske NBA zvezde Tristana Thompsona, između ostalog poznatog i po hronično nestabilnoj vezi sa Khloé Kardashian. To je mnogo razloga da se ponovo obrati pažnja na Drakea, a vidljivost je danas jednako važna kao i muzika.
Možda je „Honestly, Nevermind“ house album napravljen za ljude koji ne slušaju house, ali u tome je glavni štos: i oni koji ne znaju šta je house, sad ga slušaju. Još i više od toga: slušaju Drakea.
Bonus video: Hana Selimović i Maja Šuša: „Glamurozni“ glumački život
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare