Portorikanski reper Bad Bunny, ne samo da je prošle godine postao ubedljivo najstrimovaniji muzičar na svetu, nego je uspeo da objavi čak tri hiper-uspešna albuma, koja prete da će trajno promeniti dosadašnju definiciju mainstreama.
Piše: Dragan Ambrozić
Ako je suditi po slušanosti zasnovanoj na strimovanju, onda je portorikanski reper Bad Bunny, prošle godine postao najveća zvezda na svetu: nezamislivih 8,3 milijardi puta neko je „skinuo“ njegovu muziku. Ovo se uglavnom odnosi na još prošlog februara objavljeni hit album YHLQMDLG – Yo Hago Lo Que Me Da La Gana / Radim šta god hoću, a nešto manje na letošnju kompilaciju neobjavljenih pesama Las que no iban a salir / One, koje nisu nameravala da se pojave – ali je posebno snažan utisak svojom autorskom beskompromisnošću ostavio krajem novembra izašli El Último Tour Del Mundo / Poslednja svetska turneja (Rimas). Kao jedan od najintrigantnijih pop albuma 2020, ovaj poslednji svedoči o tome da smo upravo dobili ono na šta se dugo čekalo – autentičnog globalnog pop heroja koja peva isključivo na španskom. Dovoljno je samo reći da je sa ovim projektom Bad Bunny postao prvi latino izvođač ikad, koji se našao na vrhu Billboardove top liste – sa pesmama na maternjem jeziku.
Početak priče o dečaku po imenu Benito Antonio Martínez Ocasio (r. 1994), iz malog mesta Almirante Sur u opštini Vega Baja, treba tražiti u mirnom odrastanju – pevao je u crkvenom horu, bio dobar sin, i zabavljao društvo u školi repujući stihove koje je sam izmišljao. Od tad potiče i slika njega preobučenog u zeca, ali sa besnim izrazom lica, jer mu se nije dopao taj kostim za školsku priredbu. Kasnije ga zatičemo u običnoj samoposluzi gde radi kao paker, skupljajući novac za prve demo snimke – kači ih na SoundCloud i, te 2016. oni dolaze do uticajnog DJ Luiana, koji ga povezuje sa još uticajnijim producentskim timom Mambo Kingz i meteorski uspon počinje, bukvalno od prvog singla „Soy Peor“. Kao što su oni bili impresionirani njegovim freestyle rapovanjem, stilom pevanja i oblačenja, tako je uskoro to bio i ceo svet.
Bad Bunny je tako u pravom trenutku postao jedna od prvih zvezda latino trapa: debi album X 100pre, pojavio se za Božić 2018, upravo na vreme da Bad Bunnyja smesti na vrh čitave plejade izvođača latinskog porekla iz svih Amerika, kao što su J Balvin, Jhay Cortez, Farruko, Residente, Arcángel, i mnogi drugi, uključujući novo žensko top ime Camilu Cabello. Od tad je urbani latino zvuk postao ogroman uspeh svuda na svetu, bukvalno terajući sa lista angloamerička imena. Bad Bunny je usput postao prvi izvođač kome je španski maternji jezik – na naslovnim stranama Rolling Stonea i Playboya (u ovom poslednjem je zapravo jedini muškarac ikad na njegovoj naslovnoj strani, osim osnivača Hugha Hefnera.) Kad je početkom 2020. nastupao na prestižnom mini koncertu u poluvremenu Super Bowl LIV, kao gost kod Shakire i Jennifer Lopez, bio je to ključni dokaz da je došao na sam vrh i u kulturnom smislu, kao predstavnik novog naraštaja ponosnih latinosa.
Kao autor najbolje streetwise muzike trenutka, Bad Bunny ima potencijal da još dugo ostane prisutan. Drugačijim ga čine visok stepen autentičnosti, stilska raznovrsnost, te duboka utemeljenost u svojoj muzičkog tradiciji, gde se pokazuje kao vrhunski poznavalac starijeg reggaeton zvuka – glavnog tamošnjeg komercijalnog zabavnog materijala za žurke, pre prodora hip hop kulture u karipsko područje. Ipak, on je nedavno izjavio da planira da stane posle El Último Tour Del Mundo, jer je zaključio da slava ostavlja loše posledice po njega lično.
Album El Último Tour Del Mundo zapravo ima setan karakter, što je najveće iznenađenje – od prvih kompozicija „El Mundo es Mío“ i „Te Mudaste“ ovaj sentiment se širi celom pločom dalje, trudeći se da nam pruži utehu koju smo valjda zaslužili, s obzirom na to šta sve preživljavamo. I u sledećim kompozicijama ima mnogo stava, ali nema agresivnosti, te se ređaju, jedna za drugom, „Hoy Cobré“ – prava hip hop razbrajalica u kojoj se pomalo rekapitulira njegova karijera; „Maldita Pobreza“ – koja oduševljava u neobičnom ska ritmu, što svejedno na svojim leđima nosi još jednu melanholičnu melodiju; konačno, atraktivan duet „La Noche de Anoche“ (featuring Rosalía), obavezan deo hit programa, jer je ova mlada španska zvezda već par godina jedno od najbrže rastućih imena na svetskom tržištu… Prisustvo Rosalie takođe signalizira generacijsku pripadnost Bad Bunnyja najnovijem panteonu umetnika iz šireg latino kruga.
„Te Deseo Lo Mejor“ ima i malo alternativnog rok ugođaja, koji se ovde skriveno provlači kao inspiracija na nekoliko pesama, što se otkriva već u sjajnoj „Yo Visto Así“, gde Bad Bunny ni manje ni više nego svojim glasom oponaša zvuk jednog dela besmrtne Nirvanine teme „(Smells Like) Teen Spirit“. Već posle ovog spota u slavu skejtera, jasno vam je da je u naš kraj stigao novi šef!
Jedna od najboljih na albumu je „Booker T“, trap koji predstavlja obračun Bad Bunnyja sa Jenkijima koji mu zavide na uspehu, uz malo „prljavih“ reči, primereno upotrebljenih. Na nju se nadovezuje odlična ljubavna „La Droga“, sa rokerskom gitarom, i refrenom „nedostaješ mi noću, mrzim te danju“. Ali ultra mega hit sa ovog albuma je „Dákiti“, koji je – uz gostovanje kolege i prijatelja Jhaya Corteza – doneo prvo mesto na Billboardu, zacementiravši planetarni uspeh Bad Bunnyja. I zaista, jasno je da je kucnuo čas da nekadašnji Treći svet proizvede prave, ne-fabrikovane zvezde, koje uveliko zasenjuju uglavnom sterilni i sve dekadentniji svet zapadnjačke zabave.
Dve sledeće numere prate seksi oduševljenje nekim izuzetnim i vrlo nezavisnim damama: u „Sorry Papi“, sladak refren koji peva Abra, pokazuje mu da ona nije i neće biti njegova, bez obzira na nabacivanje; u „120“, on opisuje brzinu kojom živi, ali je pitanje koliko to zanima devojku. „Antes Que Se Acabe“ neka je vrsta smirujuće, nepretenciozne trap balade za sam kraj, sveže kao i bilo šta sa potpisom Bad Bunnyja. U priči albuma El Último Tour Del Mundo piše da je Bad Bunny svoju poslednju svetsku turneju zakazao za 2032. – nadamo se da će do tad svet biti bezbednije mesto.
Album se potpuno u skladu sa svojim veličanjem portorikanstva, završava tradicionalnim bendom Trío Vegabajeño, što su od 1940-ih do 1980-ih bili zaštitni znak ove zemlje, koja nije ni nezavisna niti američka kolonija, nego decenijama postoji u neizvesnom statusu protektorata. Dok stari majstori iz Bunnyjevog rodnog grada sviraju temu „Cantares de Navidad / Pesme o Božiću“ – postaje jasno da su pesme nade ono što nam treba, i teško da je nešto manje od toga istina. Ovo je i glavna poruka Bad Bunnyja na njegovom konceptualnom pop albumu, koji je autentičnim idejama i uličnom živopisnošću, zasenio zapadnu pop produkciju tokom 2020.
Moj prijatelj Toni koji je putovao u Portoriko pričao mi je o tom, još jednom izgubljenom kutku zapadnog sveta, u kome se siromaštvo i vizije Njujorka gde žive rođaci, mešaju sa ponosom zbog svoje kulture i vrhunskom umetnošću uživanja u onome što nam život pruža. Kaže da je znao da provede celu noć na verandi kluba na samoj plaži Karipskog mora, prateći zalazak Sunca i dočekujući njegov izlazak, zajedno sa tamošnjim društvom, ali i još mnogo njih, kojima je naprosto to stil života.
Ostaviću vas sa tom slikom.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar