0
Romani "Zamalek" Dejana Tiaga Stankovića, "Podstanar" Filipa Grujića, "Hostel Kalifornija" Zvonke Gazivode i "Prekrasne ruševine" Sava Stijepovića našli su se u užem izboru za Evropsku nagradu za književnost zajedno sa knjigama još 51 autora iz 13 zemalja. Laureati prestižnog priznanja biće proglašeni 18. maja, najavili su organizatori.
U žiriju koji je odlučivao o tome koje će se knjige iz Srbije naći ove godine u konkurenciji bili su izdavači Bora Babić i Ivan Bevc, urednica Ana Pejović i pesnik, kritičar i izdavač Nenad Šaponja.
Nagrada Evropske unije za književnost, kako se ovo priznanje zvanično zove, ustanovljena je 2009. godine da bi se ukazalo na različitost glasova u savremenoj beletristici, kao i da bi se podstaklo međusobno upoznavanje književnosti koja nastaje na različitim jezicima. Pored pisaca iz zemalja članica Evropske unije, konkurišu i autori iz drugih evropskih zemalja, a ove godine na listi nominovanih su i troje stvaralaca iz Tunisa. Prema propozicijima, iz svake od 14 zemalja bira se jedan laureat, a sleduje mu novčana nagrada od 5.000 evra i, što je još važnije, podrška fondova za prevođenje na druge jezike i promociju u drugim zemljama.
Dejan Tiago Stanković „Zamalek“ (Laguna, 2020), sa podnaslovom „roman o kismetu“ smestio u Kairo, u četvrt izniklu na rečnom ostrvu u Nilu, a radnja se vrti oko antikvarnice koju vode pomalo kontroverzni egiptolog Kosta i njegova poćerka Arna sve dok njega ne stignu gresi iz prošlosti. Roman je ujedno i „nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu“, kako to kaže reditelj i pisac Goran Marković, sa opisima čudnih običaja, iz kog počinje da izranja priča sa „svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama“.
Filip Grujić, nagrađivani mladi dramaturg i prozaista, u romanu „Podstanar“ (Lom, 2020) piše iz perspektive neimenovanog došljaka u grad u potrazi za poslom, gde iznajmljuje skromno opremljen stan i potom u njegov život uleće bivša devojka njegovog kolege s posla, kod koje se on potom seli… „Zvonak glas, ciničan i sentimentalan, nežan i otuđen, što šapatom viče o novim ljudima bez imena i prezimena, bez posla i kao, bez velikih misli i snova. Vrlo moćan glas. Veoma potresna priča. I smešna“, zapisala je o ovom romanu pesnikinja i dramska autorka Milena Marković.
Zvonka Gazivoda je sa debitantskim romanom „Hostel Kalifornija“ (Geopoetika, 2020) bila jedina autorka u užem krugu izbora za Ninovu nagradu. „Prvi roman Zvonke Gazivode može se čitati kao fantastika, jezički eksperiment i generacijska bajka o potrazi za dobrim mestom“, ukratno je oslikala ovo delo književna kritičarka Vladislava Gordić Petković. Autorka sama je u podkastu „Nevermajnd“ ispričala da se „kroz roman kao jedna od glavnih tema provlači pitanje iskonskog dobra i zla“ i postavlja pitanje ko, ili šta, određuje „da se neke nepodopštine dešavaju a da su uređene“.
Savo Stijepović, finalista izbora za Ninovu nagradu, priču u „Prekrasnim ruševinama“ (Dereta, 2020) smešta u Kaliforniju sedamdesetih godina 20. veka, kada u izdavačku kuću u San Francisku stiže rukopis romana nepoznatog pisca, nakon čega izdavačev prijatelj Dante Kovač pronalazi autora u hipi komuni, koju su osnovala deca velikog američkog magnata. On tu počinje druženje sa marginalcima, pustinjacima, narkomanima, članovima opasnih sekti, kao i sa propovednikom koji, podstaknut tajanstvenim silama, komunu preobrazi u naoružane sledbenike koji kreću u divlji pljačkaški pohod.
Među nominovanima za nagradu za 2021. godinu iz (šireg) regiona su i slovenački autori Anja Mugerli („Pčelinja družina“), Davorin Lenko („Psihoporn“), Gašpar Kralj („Klade“) i Jernej Županič („Behemot“), bugarski autori Georgi Badarov („Absolvo te“), Stefan Kospartov („Golubarija“), Vladislav Kacarski („Napuštena zemlja“) i Zornica Garkova („Nikada ne kažu“), kao i pisci iz Albanije Ana Kove („Zvona u nedelju“), Brajan Sukaj („Godina slona“), Liridon Mulaj („Ne zaboravi da me se setiš“), Loer Kume („Amigdana Mandala“) i Tom Kuka („Epilepsija“).
Dobitnici Evropske nagrade za književnost iz Srbije ranijih godina bili su Jelena Lengold („Vašarski mađioničar“, 2011), Uglješa Šajtinac („Sasvim skromni darovi“, 2014) i Darko Tuševljaković („Jaz“, 2017).
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
