1
Izložba Milovana Destila Markovića, jednog od pionira nove slike na ovom tlu, biće otvorena 6. oktobra u 19 sati u Modernoj galeriji Beograd.
Milovan Destil Marković jedan je od najznačajnijih umetnika koji je počeo da dela osamdesetih godina prošlog veka u nas, u veme novog talasa. Često je nazivan jednim od pionira nove slike u Srbiji i Jugoslaviji, a zaslužan je za osmišljavanje koncepta Transfigurativnog slikarstva i Tekst portreta.
Na izložbi u Modernoj galeriji Beograd biće prikazan Destilov opus iz osamdesetih godina. Pred posetiocima će biti slike koje su svojevremeno bile izlagane u Galeriji SKC-a, na Bijenalu u Veneciji, Trijenalu u Indiji i u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. U galeriji u Strahinjića Bana biće izloženo 10 radova, mahom slika velikog formata, rađenih u različitim tehnikama, čiji je zajednički imenitelj minimalizam, i upotreba crne/bitumena i zlatnih listića.
Milovan Destil Marković je rođen 1957. godine u Čačku. Od 1977. do 1983. Marković je studirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirao. Ali, već 1979. počinje profesionalno da se bavi umetnošću, ne samo likovnom. Markovićev veliki opus rađa se ranih osamdesetih godina prošlog veka, a umetnikovi počeci vezuju se za čuvenu galeriju Studentskog kulturnog centra. Do 1986. u SKC-u organizovao je projekte, koncerte, događaje, ali i izlagao. A još 14. aprila 1981. proglasio je Svetski dan umetnosti i postao prvi Spomenik umetnosti osmočasovnim performansom u ulici Maršala Tita, ispred SKC-a. Zajedno sa Vlastom Mikićem 1982. osnovao je umetničku grupu Žestoki, a iste godine otvorili su Klub Akademija u podrumu Fakulteta likovnih umetnosti, čiji je bio prvi predsednik, a kasnije i di-džej.
Ranih osamdesetih godina 20. veka Destil izučava ikone i freskoslikarstvo srpsko-vizantijskih srednjovekovnih spomenika, što će se značajno odraziti na njegovo poimanje umetnosti.
Posle nastupa na izložbi „Aperto ‘86″ u sastavu Bijenala u Veneciji 1986. prelazi u Nemačku, u Berlin gde i danas živi i stvara kao nezavisni umetnik. Još devedesetih je počeo saradnju sa „Kunst-Werke“ u Berlinu gde je do 1995. imao i atelje, a iste godine je počeo da radi na transfigurativnoj Slici i osnovao mock-up Berlin-Beograd.
Izlagao je u Evropi, Aziji, Australiji i Americi, a među značajnim izložbama iz njegove burne karijere jesu postavka „Umetnost osamdesetih“ u Muzeju savremene umetnosti 1982. godine, ili „Euharistija“ u Salonu Muzeja za koju dobija „Politikinu nagradu“ 1985, postavši njen najmlađi laureat. Markovićev rad je predstavljen dva puta na Venecijanskom bijenalu (na 42. i 46. izdanju), pa na četvrtom Istambulskom bijenalu, Trijenalu Indija u Nju Delhiju, tri puta na Oktobarskom salonu u Beogradu… De Stilovi radovi su deo brojnih kolekcija širom sveta. Dobitnik stipendije njujorške Pollock Krasner Fondacije. Takođe, izlagao je u nekim od najznačajnijih muzeja sveta, kao što su njujorška MOMA, Muzej savremene umetnosti Kumamoto u Japanu, Muzej moderne umetnosti u Stokholmu, Narodni muzej u Pragu, Savremeni umetnički centar u Šangaju, Nacionalna galerija u Atini, galerija savremene umetnosti Nichido u Tokiju, Muzej savremene umetnosti u Banja Luci i Muzej savremene umetnosti u Beogradu…
U katalogu za izložbu, koji su potpisali Ješa Denegri i Danijela Purešević istoričarka umetnosti podseća da je umetničko ime De Stil (kasnije Destil) Marković dodao 1982. godine „poigravajući se imenom umetničke grupe De Stijl i nadimkom svog dede, koga su, budući da se bavio proizvodnjom rakije, zvali Destilacija. Tada, kako navodi Pureševićeva, u Galeriji SKC-a ostvaruje, kada je reč o tretmanu prostora slike, manifestnu izložbu „Fragmenti slike“.
„Sliku dekonstruiše, cepa, ambijentalizuje – njen prostor proširuje na celokupni volumen galerije, tretirajući ga kao sakralni prostor, kao hram“.
Čovek koji se družio i druži se s velikim umetnicima svog vremena gostujući je profesor na predmetu Kontekstualna umetnost, na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, a s Vlastom Mikićem i Miroljubom Marjanovićem sarađivao je na internet projektu „worldbeograd“ 1999, koji se kasnije „pretvorio“ u SeeCult.org.
Izložba u Modernoj galeriji Beograd će trajati do 7. novembra.
Bonus video: Priča o Urošu Prediću
