0
Kada je pre deset godina Petar Strugar u "Montevideu" zaigrao Mošu Marjanovića, kamera ga je zavolela, a i publika koja ga je do sada pratila u brojnim televizijskim i bioskopskim ostvarenjima. Ovih dana na veliko platno stigao je i film Ognjena Jankovića "Zlatni dečko" u kojem je ostvario zapaženu ulogu, ali, kako i sam kaže, konačno je došlo vreme za pozorišne daske. U pitanju je kapitalno delo Siniše Kovačevića - "Godina vrana" u kojem će biti deo ansambla od čak 60 glumaca, a jednu od glavnih uloga deliće sa Vukom Kostićem.
Priliku da razgovaramo sa Strugarom imali smo nakon projekcije „Zlatnog dečka“, priči o fudbalskoj industriji koja mlade talente koristi za svoje interese. Ovoga puta nije na terenu kao u svom prvom filmu, već sa druge strane, kao menadžer i kriminalac.
– Braća Uskoković jesu mafijaši, ali meni je uvek važno da kada radim na bilo kojoj ulozi, makar ona i negativna, prikažem čoveka sa svim svojim vrlinama, manama i načelima. Kakav god on bio, on ima svoj lični, moralni konpas koji se možda, ako je u kriminalu, ne poklapa sa zakonima, ali postoji. Postoje i emocije i volja za nečim lepšim i boljim. Mislim da svi ljudi uvek teže boljem – kaže Strugar.
Kada je reč o korišćenju mladog talenta, ističe da to ne mora da bude samo u fudbalu, već u bilo kojoj branši gde se vidi interes.
– S glumom na Balkanu je drugačije, za nas ne važe pravila industrije kao što je to na Zapadu. Ovde kultura nije samostalna, finansirani smo od strane države. Malo smo tržište da bismo mogli da akumuliramo profit dovoljan da bismo sami sebe održavali. Zato nemamo te bolesti velikih filmskih sistema, te na sreću nisam nikada iskusio sličan problem, ali razumem situaciju našeg glavnog junaka u filmu. Fudbalska mašinerija uvlači ogromnu količinu novca i kada je to u igri, onda talenat postaje mamac za raznorazne ljude i slojeve društva i svi traže deo svog kolača. Nikada nije prijatna stvar da neko čapka deo vas, uporno, i ne znam šta ostane u čoveku nakon toga – zavisi od karaktera do karaktera, kakvi smo ljudi i kako se nosimo sa tim – smatra glumac i dodaje:
– Vi vidite da je glavnom liku Denisu pored sveg tog ludila ipak neophodan dom, ljubav i stabilnost. Tako je sa svakim čovekom gde god bio. Živimo u ovakvom svetu kakav je, ali ja se trudim da generalno ne budem otuđen čovek. Nemam problem s tim jer volim da se družim, negujem svoje prijatelje i porodicu i ti odnosi su mi jako važni. Suočiti se sa ovim svetom, i prevazići opšte prihvaćenu otuđenost, možemo samo ako se bavimo sami sobom.
O zaboravljenim načelima i vrednostima, između ostalog govori i komad Siniše Kovačevića „Godina vrana“. Glavnu ulogu Strugar priprema paralelno sa Vukom Kostićem i zato to nije, kako objašnjava, klasična alternacija.
– Možemo da se menjamo, ovoga puta nije alternacija u smislu da si ti rezervni igrač, nego se paralelno radi proces sa duplom podelom. Biće dve premijere sa dve postavke glumaca, što je dobro, jer ćemo moći da se dopunjujemo. Mnogo se radujem tome. Mislim da će biti jako dobra predstava jer se bavi vremenom kada je ljudska reč nešto značila, kada je data reč imala smisla i kada je ljubav bila primarna i cenila se. Jako je bitno i mislim da se, čak i da ne živimo u otuđenosti, treba redovno podsećati na te vrednosti koja su osnova svega. Danas smo došli do toga da data reč nije opšti standard, već zavisi od okolnosti i osobe do osobe. Dotle smo došli da je to individualno i svako procenjuje sam. Onda se vrednost izgubi. Meni lično je data reč jako važna i trudim se da joj ostanem dosledan.
Bonus video: Petar Strugar o snimanju „Zlatnog dečka“
