1
Gledajući kultni mjuzikl "Kosa" u Ateljeu 212 slikar Petar Lubarda bio je toliko dirnut da je odmah otrčao u svoj atelje i napravio sliku "Aquarius", delo koje je izloženo na aktuelnoj postavci velikog umetnika u Galeriji Doma Vojske.
Jednom od najvećih naših slikara biće posvećeni naredni meseci u Galeriji Doma Vojske Srbije gde je otvorena izložba „Lubarda – Jedna priča“ koja će posetiocima biti dostupna do 5. februara.
Postavku čine reprezentativna dela renomiranog autora, koja nisu deo stalne postavke u njegovoj Kući legata, niti su izlagana u ovom obimu, kad je reč o Umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije. Pored slika i crteža na izložbi se nalazi i arhivska foto-građa, deo iz Kuće legata, i drugi, do sada nepoznat javnosti, iz foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra „Odbrana“, a upotpunjuju je i izabrana dela iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su kao poklon data predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.
Iz opusa umetničke kolekcije Legata Petra Lubarde na ovoj izložbi, prema rečima kustoskonje Dine Pavić, izloženo je dvanaest radova nastalih u najrazličitijim tehnikama, a kuriozitet je „Aquarius“ (1971).
– Rad „Vodolija“ je iz ciklusa „Zodijački znaci“ koje je Petar Lubarda radio tokom sedme decenije 20. veka. Ono što je karakteristično jeste ta interesantna tema kojom počinje da se bavi. Lubarda biva zainteresovan za kosmos, zodijačke znake i planate… Nakon njegovog povratka iz Indije čini se da se vraća, kako i on lično kaže supruzi u jednom pismu, osnovama – zemlji, vodi, vazduhu… Trebalo mu je osveženje u slikarstvu jer kao da je bio prezasićen velikim, kompleksnim, istorijskim i mitološkim temama po kojima je nama možda i najpoznatiji. Iz ovog ciklusa „Zodijačkih znakova“ publika može da vidi pomenuti rad „Aquarius“ – objašnjava Pavićeva.
Pokazujući na delo, dodaje da je vrlo zanimljivo kako je slika nastala i kojom specifičnom tehnikom.
– Lubarda je bio inspirisan kultnom predstavom „Kosa“ koja se tada igrala u Ateljeu 212. Pronašla sam nedavno i članak iz tadašnjih novina o tome kako je gledao kultni komad i nakon toga je otišao u svoj atelje i počeo da slika ovu sliku. Ako se približimo delu i bolje pogledamo, možemo videti specifičnu tehniku kojom je rađena. Lubarda je bio jedan od pionira koji je u svom radu koristio sintetički materijal. Ovo je nitro lak, što je najjednostavnije rečeno boja za kola, tako da možete videti debele slojeve i nanose. Boja nekada i curi po platnu, to je takozvani „dripping“ koji se vidi u njegovom radu.
Sve to prati, kako naglašava naša sagovornica, emocija koju je imao nakon „Kose“.
– Paleta je živa, boje su jarke, oseća se duh kultne predstave, nastala kao spoj jugoslovenskog rokenrola i avangardnog pozorišta. Sve te impresije našle su svoje mesto na ovom platnu umetnika.
Jedna od autorki izložbe dodaje da je Lubarda govorio da u svemu što radi, kreće od predmeta. To je njegovo polazište u radu. Nekada je jednu temu stvarao i po 16 sati bez prestanka, a katkad se njome bavio godinama. Na izloženim delima vidi se posvećen rad koji prati ovog umetnika.
Na izložbi su prvi put prikazani i radovi iz posleratnog perioda.
– Lubarda je počeo školovanje u Beogradu, ali ga napušta i odlazi u Pariz. Namera mu je bila da studira, ali kao da ga to klasično školovanje nije privlačilo, tako da posle mesec dana odlazi sa Akademije, i kako i sam kaže, počinje da luta. To lutanje neće biti tek obično lutanje, nego će svoje vreme provesti po muzejima i galerijama gde će učiti gledajući dela velikih majstora…
Drina Pavić ističe da postoji lubardijanska, stvaralačka nit koja povezuje sve radove.
– Može se osetiti i prepoznati ideja, posvećenost, želja da se misao i osećanje slobode prenese na platno, kao što je to upravo i slučaj sa slikom o kojoj smo pričale. Čvrsto je stajao iza ideje koju je zastupao. Nama se čini da je to što je apstraktno na delima u jednom trenutku naslikano, ali to nije tako, iza svakog dela Petra Lubarde stoji duboko promišljanje – zaključuje autorka.
Pored Dine Pavić iz „Kuće legata“, autorke ove izložbe su Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana“ i Ana Panić, ispred Muzeja Jugoslavije.
Bonus video: Sava Šumanović teška sudbina jednog genija
