Pesme nobelovca Šejmusa Hinija u "Arhipelagu",

"Živi lanac znanog sveta" predstavlja izbor poznih Hinijevih pesama, nastalih u prvoj deceniji dvehiljaditih godina i objavljenih u tri knjige "Električno svetlo" (2001), "Okružna i kružna" (2006) i "Živi lanac" (2010) za koje kritika smatra da su vrhunac njegovog pesničkog umeća, navedeno je u saopštenju "Arhipelaga".- Naslov "Živi lanac znanog sveta" proističe iz naslova Hinijeve poslednje knjige poezije koja ispituje trenutno stanje čovekoljublja, ali i pesme „Znani svet“ iz knjige "Električno svetlo". U toj pesmi Hini je opisao boravak na Struškim večerima poezije 1978. godine, pruživši svojevrsnu genezu nasilja koje će se odigrati tokom devedesetih godina 20. veka, u godinama kada je slučajno ili ne, objavljen prvi prevod njegove poezije na srpski - naveo je prevodilac Stefan Pajović, koji je i priredio ovaj izbor.U pesmi, u kojoj Hini govori o Struškim večerima poezije, pominje i Beograd, u kome je pronašao „svoj zapad na istoku“.Hinijeva poezija, kako je istakao izdavač, osvaja promišljenošću kojom ispunjava svakodnevne prizore i događaje i ukazuje na njegovu sposobnost da iskustvo svakodnevnice poveže sa dubokom istorijom ili sa najvažnijim izrazima irske i ukupne evropske kulture.

- Geološki slojevi zemlje postaju u Hinijevoj poeziji saživljeni sa geološkim slojevima kulture i istorije. Samo u tom amalgamu nastaje pesma kao jedinstvo različitih elemenata, vidljivih i posredovanih, istorijskih i savremenih, doživljenih u iskustvu i proživljenih u kulturnom preispitivanju i istorijskoj svesti. To jedinstvo postaje stvarni i simbolički izraz Hinijeve pesme - napisao je glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović u pogovoru knjige.Božović je ocenio da pozne pesme Šejmusa Hinija češće nego ranije uzimaju na sebe oblik putovanja.- To su putovanja u vremenu i prostoru, i jedna i druga vođena kulturno-istorijskim razlozima. Kultura oživljava pred pesnikom jednako kao što je istorija trajno prisutna u svesti njegovog lirskog subjekta. Hinijeva poezija odvodi čitaoca na putovanja, na izabrana mesta kulture i istorijskog trajanja. Na jednoj strani, to je Grčka kao osnova evropske civilizacije. Na drugoj strani, to je Tolund kao jedna od najstarijih naseobina na evropskom tlu. Tako poezija postaje živi lanac pamćenja proisteklog iz stvarnosti, pamćenja proisteklog iz kulture i onog trećeg pamćenja proisteklog iz susreta promišljenog iskustva i duboko proživljene kulture - naglasio je Božović.Šejmus Hini (1939–2013) najveći je irski pesnik posle Jejtsa, poznat i kao esejista, dramski pisac, prevodilac i profesor engleske književnosti.Rođen u Severnoj Irskoj, veći deo života proveo je u Dablinu, gde je i umro.Objavio je 12 knjiga pesama, kao i dve drame nastale po ugledu na Sofokla. Hini je prepevao staroengleski ep "Beovulf" i irsku legendu o kralju Sviniju.Njegovi eseji o književnosti, pre svega, o poeziji, preispituju moderna iskustva literature, njene klasične izvore i moderne izazove, ali i uspostavljaju poetičke osnove Hinijevog pesništva, naglasio je "Arhipelag".Nobelovu nagradu za književnost Šejmus Hini dobio je 1995. godine.