10
Piter Grin je 1983. svirao u “Pinkiju” i 1998. u Sava centru. Oba puta sam imao priliku da budem u njegovom društvu. Posle koncerta je bio ljubazan. Nije mnogo komunicirao, držao se ljudi sa kojima je došao. Kada biste ga nešto pitali, klimao je glavom i umeo je s vremena na vreme da se osmehne. To nije više bio momak koga smo zavoleli, znali i poštovali šezdesetih godina, prisetio se rok kritičar i publicista Petar Peca Popović susreta sa nedavno preminulim gitaristom, osnivačem benda "Fleetwood Mac".
Popović je u razgovoru za Nova.rs evocirao uspomene na Grinov prvi dolazak u Beograd, 1983. godine.
– Bio je u prilično lošem stanju, jer se 12 godina pre toga nije znalo tačno šta se dešava sa njim. Kada je napustio „Fleetwood Mac“, govorilo se da je više u ludnici nego na groblju, pošto je radi lečenja navodno bio grobar. Kada je prvi put došao u Beograd, malo toga je podsećalo na Pitera Grina koga sam imao priliku da gledam 1969. u Londonu – ispričao je Popović.
Koncert u Sava centru, prema rečima Pece Popovića, bio je bolji.
– Bilo je jako emotivno. Okupila se genaracija ljudi koja voli bluz. Bilo je dirljivo i ostalo je svima u sećanju. Posle toga ga nismo videli. Slabo se pojavljivao. Svirao je kada su članovi benda „Fleetwood Mac“ ušli u Dvoranu slavnih. Santana je svirao i pravio mu društvo u numeri „Black magic Woman“, ali je Piter Grin više bio tu kao autor, kome se odaje poštovanje – istakao je Popović.
Popović podseća i na koncert posvećen Grinu, koji pola godine pre smrti velikog gitariste priredio njegov kolega iz benda, bubnjar Mik Flitvud.
– Ove godine su napravili divan koncert u Londonu, njemu u čast, gde se stvarno skupila neverovatna grupa muzičara, a on se nije pojavio. Znači da je bio u lošem stanju. Kao što je 1970. nestao u Nemačkoj u sred turneje, tako je i sada nestao u svet sna – kaže Popović.
Gitarista, pevač, kompozitor i tekstopisac Piter Grin, rođen 1946. godine u istočnom Londonu, muzikom je počeo da se bavi kao dečak, a pažnju javnosti privukao je 1965, kada je u bendu „Bluesbreakers“ zamenio Erika Kleptona.
Dve godine kasnije je sa bubnjarem Mikom Filtvudom osnovao bend „Fleetwood Mac“ i autor je nekih od najvećih hitova kao što su „Oh, Well“, „Black Magic Woman“, „Albatross“, „The Green Manalishi“… Tri godine kasnije napustio je bend zbog teških psihičkih stanja i bolesti.
– Jednog dana će biti zanimljivo da se napiše knjiga o sudbini belaca koji su svirali bluz. Svi su čudno završili ili imaju čudne sudbine. Ima nekog usuda kada svirate bluz. Stivi Von je nastradao u nesreći, Erik Klepton je jedno vreme bio odsutan sa bine zbog problema sa drogom, Džef Bek je imao nekoliko nesreća – primetio je Peca Popović.
Popović podseća da su Grina poredili sa Kleptonom, Bekom, Hendriksom.
– Piter Grin je izašao iz londonske scene kada su u Sohou bili grafiti „Clapton is God“, a neko je u njegovom delu grada, severoistočnom Londonu, odgovorio „Green God“. Na početku su ga poredili sa Kleptonom koji je imao nadimak „slowhand“. Međutim, Grin je krajem šezdesetih imao drugačiji ton. On je svirao bluz sa mnogo ukusa. To što je svirao bilo je toliko melodično da biste rekli da je to drukčija vrsta bluza. Govorili su i da je veći gitarista od Džefa Beka, ali svako od njih je zauzeo važno mesto u našem odrastanju, uvođenju belih klinaca šezdesetih i početkom sedamdesetih u bluz koji je bio muzika crnaca. Prevođenje te muzike na moju generaciju i generaciju koja je stasavala početkom sedamdesetih bio je važan proces. U tome su beli gitaristi, poput već pomenutih i možda Djuana Almana, imali važnu ulogu. Ti ljudi su mnogo značili – ističe Popović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
