1
U najuži izbor za NIN-ovu nagradu ušli su romani Danice Vukićević, Milana Tripkovića, Gorana Petrovića, Mirjane Drljević, Uglješe Šajtinca i Marijane Čanak, saopštio je žiri prestižnog literarnog priznanja, a mi vam u ovom tekstu predstavljamo muški deo pomenute šestorke.
Književnik Goran Petrović dobio je NIN-ovu nagradu 2000. godine za roman „Sitničarnica `Kod srećne ruke`“, a Uglješa Šajtinac našao se u najužem izboru 2011. s knjigom „Sasvim skromni darovi“. Milan Tripković ulazi u finalnu konkurenciju sa svojim drugim objavljenim romanom.
Milan Tripković: „Klub istinskih stvaralaca“ (Fabrika knjiga)
Milan Tripković (Beograd, 1977) završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar books. Njegov prvi roman „U dalekom svetu običnih ljudi“ objavljen je 2018. godine.
Svet javašluka, protekcije i poremećenih kriterijuma naizgled nudi pogodnosti samo za one ispotprosečne i ropski podobne, ali ostavlja prostora tankoj margini pravde i daje malu šansu hepienda – piše Vladislava Gordić Petković, književna kritičarka dnevnika i portala Nova, o romanu Milana Tripkovića „Klub istinskih stvaralaca“.
U razgovoru za „NIN“ Tripković prihvata ocene kritičara da je njegov roman krimić, bajka, satira i road priča.
„Ja bih samo mogao da dodam da mi se čini da je i studija karaktera, komedija zabune, ima tu malo i onog što se na filmu zove slepstik, ali da ne bismo dalje komplikovali stvar, možda je bolje da zaključimo da je to jedno žanrovski šareno štivo. Dobra okolnost je to što se velika većina čitalaca time uopšte neće baviti. Jednima će Klub biti prosto bezveze, a drugima će biti sjajan – uzbudljiva i duhovita priča koju su pročitali s lakoćom i uživanjem. Nadam se da će ovih drugih biti više“, kaže Tripković.
Uglješa Šajtinac: „Koljka i Sašenjka“ (Arhipelag)
Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971), je dramski pisac, pripovedač, romansijer. Dobitnik je Sterijine nagrade za najbolji savremeni dramski tekst, Andrićeve nagrade, Evropske nagrade za književnost, Nagrade Društva književnika Vojvodine, Vitalove nagrade za najbolju knjigu godine, te priznanja koja nose imena Bore Stankovića, Isidore Sekulić, Biljane Jovanović. Živi u Zrenjaninu.
Roman „Koljka i Sašenjka“, neobična je i nesvakidašnja knjiga što pripoveda o savremenoj banatskoj svakodnevici u kojoj se u svesti dvoje junaka neprestano ukazuju dve privilegovane figure. Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene. Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina.
„Hteo sam roman o Puškinu, nekakvu burlesku sa tužnim tonovima. Život se pobrinuo da još jednom potvrdi da burleske sa tužnim tonovima veće od njega samog nema. Natezali smo se jer život voli lice svake stranice kalendara. Brojke, kvadrate, crvena slova. A ja volim prazne. I cela suština je u tome nadigrati ga i od bele, prazne stranice, napraviti mapu kosmosa. Onda mu je daš i pitaš ga da li vidi sebe i tražiš da prstom pokaže to mesto. Ako ne prizna da je to isto ali ipak manje dosadno od njegovih brojeva i šupljih kvadrata – ne potresaš se. Život radi svoje, a tebi se „otvaraju rukopisi“, rekao je Uglješa Šajtinac za „NIN“.
Goran Petrović: „Papir sa vodenim znakom“ (Laguna)
Goran Petrović (Kraljevo, 1961). Petrovićeve knjige objavljene su u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski/farsi jezik. Osim na navedene jezike, pojedinačne priče objavljene su i u prevodu na mađarski, slovački, češki, beloruski i grčki jezik. Roman Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (NIN-ova nagrada 2000) objavljen je u pedeset tri izdanja, od čega gotovo polovina izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, i holandski jezik.
Sto
Naposletku, onako kako nije mario za svetiljku ili vrstu pera – ni o stajaćem stolu za pisanje, starom i isluženom, nije vodio računa…
Šta će mu nov?! Zar da se jedan na drugog navikavaju godinama, sve dok se drvo ne izliže prema desnoj podlaktici koju na njega, dok piše, mora svaki čas da spušta, svakodnevno polaže kao na panj nevidljivog krvnika.
Uvek nove stolove imaju oni pisci koji za njima retko stoje, izbegavaju da ispruženu ruku drže na njemu duže, ko će ga znati ko je dželat koji sekiru podiže… A kada uz telo ručicu i ne spuštaju već uporno pišu, oni su mrtvi-hladni, ne znoje se, sa čela im ne curi, suva su oka, ne puštaju suze, znaju da je već sve namireno, dogovoreno, seku se nekog drugog ruke… Čije? Nije važno, bitno je da nisu njihove… I da oni kao hrabri mogu da se predstave.
Odlomak iz romana „Papir sa vodenim znakom“ (izdavač: Laguna)
Laureat NINove nagrade biće poznat u ponedeljak 23. januara oko podneva, kada će žiri saopštiti ime dobitnika u hotelu „Moskva“.
Bonus video: Milena Marković, dobitnica Ninove nagrade za književnost