"Trulež razara ovo društvo, a izlečenju se isprečila gola sila": Otvorena izložba 36. Užički regionalni likovni salon

Salon, odnosno izložba “Uznemirenost”, obuhvata različite medije, tehnike, poetike i umetničke mogućnosti i tako predstavlja umetničku scenu Zlatiborskog okruga tokom protekle godine. Izložba je uvrštena u manifestaciju „Prestonica kulture“.

Stručni žiri - vizuelne umetnice Maja Obradović i Milica Đorđević i istoričarka Katarina Dogandžić Mićuović dodelio je tri nagrade i dve pohvale. Prva nagrada pripala je Nikoli Radosavljeviću, koji se na salonu predstavio akvarelima, iako je domaćoj, ali i međunarodnoj sceni poznat po svojim grafikama. Akvarele, kako kaže, radi kao vrstu emotivnog i psihološkog ventila u momentima kada društvo trpi katarzične i krvave tranzicije. Iako su naslikana dela mučna, po reakcijama publike, stiče se utisak da su i te kako savremena i uznemirujuća.

- Za mene je uznemirujuća cela dekada 2014-2024. Od diplomiranja, kada sam se susreo sa realnim svetom, do danas. Ništa nije promenjeno za radnike u kulturi, umetnike i društvo uopšte. U radovima direktno govorim o borbama unutar društva, o previranjima i kako se trudimo da zajednica bude bolja. Evidentno je da mehanizmi na kojima smo vaspitavani više ne važe, pa je potrebno tražiti nove ne bismo li došli do boljeg zajedničkog zaključka - kaže za Nova.rs Radosavljević.

Na salonu izlaže dva akvarela; jedan predstavlja vilicu koju nagriza trulež i stvara sliku teškog zadaha koji se iz nje širi. Na drugoj su likovi u obrisima ali su istaknute čvrsto stisnute pesnice na oružju.

- Trulež vilice, kao unutrašnje, nevidljivo, sakriveno, postaje truo u momentu kad je organizam zatrovan, nije negovan, a spolja je prikazana sila. Živimo u društvu koje neguje telo kao dominantnu formu, kao borbenu jedinicu, ne razmišljajući od čega se sastoji. Ono može biti kolektivno kao i individualno a mi smo kao kolektiv prestali da negujemo njegovu snagu, snagu udruživanja i kolektivnog mišljenja, zarad pojedinosti, što ne znači ništa u slučaju da je telo iznutra kompletno trulo. Važnije je tražiti uzrok lošeg u društvu nego šminkati njegovu spoljašnjost. Ovi radovi predstavljaju život u surovoj realnosti, jer dominira mehanička snaga dok duhovna nema nikakvu funkciju. Konstantno se poziva na akciju bez promišljanja - pojašnjava Radosavljević.

Istoričarka umetnosti i članica žirija Katarina Dogandžić Mićunović, koja je otvorila izložbu, istakla je da je žiriranje koliko počast toliko i strepnja zbog brige da se o nekog ne ogreši, a da se reč “uznemirenost” za postavku sama nametnula.

- Što se tiče prvonagrađenih radova, rekla bih da trulež razara društvo, a izlečenju se isprečila gola sila. Ta sila je žrtva iste bolesti koja se ispoljava na drugi način, kroz njeno obezličenje. Možda je ova mučna ekspresija korak spoznaje koji vodi ka ozdravljenju. Kvalitet ovog salona jeste da kontinuitet dobre i kvalitetne umetnosti u Zlatiborskom okrugu postoji - rekla je Katarina i dodala:

- Umetnik mora da zna šta želi da kaže. Pravi umetnik ceni slobodu, nije potkupljiv i traži istinu. To je potrebno i svima nama. Kao pripadnica generacije čije su godine „pojeli skakavci“, moj duboki naklon ide budućnosti umetnosti i budućnosti ove zemlje - studentima.

Direktor Gradske galerije Zoran Cvetić kazao je da u godišnjem preseku uočavaju poetičnost usložnjavanja i nadograđivanja likovnog jezika umetnika u dosluhu s vremenom i promenama globalnih stvaralačkih paradigmi, dodavši da je salon važan i zbog toga što, kada bi se navela imena svih umetnika koji su učestvovali, dobio bi se jedinstven umetnički likovni vodič kroz srpsku umetnost kraja 20. i početka 21. veka.

Bonus video: Užice