Mišo Vergović nije trčao za poslovima, ni ugađao vladajućim ukusima: Otkrivena skulptura umetnika koji je tragao za čistim oblikom

Ovo je jedna od pet skulptura posvećenih Užičanima koji su zadužili Užice i Srbiju, a sve u okviru manifestacije "Prestonica kulture". O Milanu Vergoviću (1928. Užice - 1980. Beograd) govorio je njegov rođak, poznati užički akademski slikar Radomir Vergović.

Milan Mišo Vergović rođen je u Užicu, odakle je na studije likovne umetnosti otišao u Beograd, gde je ostao da živi i radi. Oni koji su ga poznavali kažu da je u svom stvaralaštvu tragao za punom plastičnom vrednošću čistog oblika, a najviše u poznatom ciklusu o "Mazepi". Snažan utisak literarne teme uticao je na njegovu maštu i značajan deo njegovog stvaralaštva, pa je tako nastao niz figura konjanika, najznačajnijih u njegovim ukupnom opusu.

Jedna od tih figura svoje mesto dobila je sada i u Užicu, rodnom gradu Vergovića, koji je potekao iz poznate užičke umetničke porodice. Iako je živeo i stvarao u Beogradu, sve veze sa Užicem je održavao i učinio ih neraskidivim. Njegovu tananu dušu najbolje su poznavali oni koji su s njim bili porodično bliski kao što je akademski slikar Radomir Rade Vergović, koji je zajedno sa zamenikom gradonačelnika i otkrio skulpturu.

- Mišo Milan Vergović, ako nas negde odozgo gleda iz svog ateljea, ponosan je na Užičane i Užice koje je toliko voleo. Zadovoljstvo mi je i čast da ispred porodice Vergović mogu da se zahvalim Ministarstvu kulture i Gradu Užicu na činu visokog poštovanja naše kulture i naše umetnosti. Važno je da se srpska kultura održi i da i drugi mladi svojim talentom, ljubavlju i delima ukrase lepotu našeg postojanja - kazao je Rade Vergović.

Poznati pesnik Slavko Vukosavljević je, nakon smrti, Vergovića napisao:

„Kada je pre starosti nestao sa ovog sveta, a teško je reći kada to u životu nije prerano, vajar magistar Milan Mišo Vergović već je ostavio niz dela koja su trajno dobro, ne trčeći za poslovima, ne ugađajući vladajućim ukusima, daleko od potrebe da sebe dokazuje i drugima objašnjava, dobro je radio svoj posao. Nisu ga baš obasipali narudžbinama, ali znam da je umeo i da odbija. Zahvaljujući i jednom i drugom, on je među onim umetnicima kod kojih se u nabrajanju dela ne mogu nabrojati promašaji...“

Ne prihvatajući estetiku apstraktne umetnosti i socijalističkog realizma, Mišo Vergović je, kako je u "Užičkim vestima" 1958. napisao akademik Ljubomir Simović, iznosio na svet figure i portrete, obrađene zrelo i brižljivo, sa puno života i mašte, na način koji ga ne odvaja od tradicije, ali ga njoj i ne podređuje.

Dela Miša Vergovića se nalaze u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju Jugoslavije u Beogradu, Narodnom muzeju Užice i mnogim galerijama i muzejima. Autor je spomen-bista Milutina Uskokovića, narodnih heroja Dušana Jerkovića, Nade Matić, Cvete Dabić, Slobodana Penezića Krcuna, Miodraga Milovanovića Luna, ali i portreta Josipa Broza kao i Spomenika palim borcima u Arilju. Jedna od njegovih „Mazepa“ u bronzi nalazi se na Zlatiboru, a skulptura „Orfej“ na Novom Beogradu.

Ovo je jedna od pet skulptura koje su planirane u okviru projekta „Prestonica kulture“, a namenjene Užičanima koji su kulturom proslavili grad. U narednom periodu biće postavljene skulpture Ljubi Stojanoviću u neposrednoj blizini njegove kuće, Mališi Atanackoviću kod Hidrocentrale pod gradom, zatim skulptura „Kuća-znak“ vajara Miluna Vidića u parku kod Gradskog kulturnog centra i skulptura posvećena Paunu Petronijeviću kod biblioteke u Ribaševini.

Bonus video: Užice