Otkriveno privremeno rimsko utvrđenje: Završena druga faza arheoloških istraživanja u Kremnima

Istraživanja su sada, dodaje naš sagovornik, fokusirana na središnju zonu unutrašnjosti utvrđenja, a cilj je da se proveri u kakvim su okolnostima živeli rimski vojnici, što bi ukazalo i na trajanje njihovog boravka na ovom mestu.- Do sada nismo pronašli bilo kakve tragove temeljnih konstrukcija građevina, iako smo ih priželjkivali. Sudeći po tome, zaključili smo da je ovde reč o utvrđenju unutar kojeg su vojnici boravili u kožnim šatorima koje su nosili kao obavezan deo opreme. Takođe, ukazuje da je šator delilo osmorica saboraca, a deset takvih grupa je činilo centuriju - formaciju od oko 80 vojnika i dvadesetak pripadnika pomoćnog osoblja, najčešće robova.

On pretpostavlja da je u kremanskom utvrđenju bila smeštena kohorta, vojna jedinica sačinjena od šest centurija ili oko 480 vojnika, o čemu svedoči površina logora koja iznosi nešto više od jednog hektara.- Privremenost ove vrste vojnih postaja, uz korišćenje šatora kao boravišta, postavlja velike poteškoće pred arheologe, jer je čitava stvar funkcionisala kao vrsta pokretnog naselja. Kamp je formiran veoma brzo, obično za dan ili manje, u njemu se boravilo dokle god su to omogućavale higijenske prilike, a potom su drveni delovi utvrđenja rasklapani, šatori, oprema, zalihe hrane i drugih potrepština su pakovane, a ljudi i životinje za vuču i hranu su formirali karavan koji se kretao do sledeće lokacije gde je postavljan novi privremeni kamp. To znači da je kratkotrajno mesto boravka temeljno pražnjeno i da su za vojnom jedinicom ostajali samo izgubljeni, polomljeni, zaboravljeni ili manje važni predmeti i njihovi ulomci pomoću kojih treba pružiti arheološko tumačenje života u utvrđenju. Zamislite da vam je zadatak da na osnovu ostataka sa neke savremene kamp lokacije date tumačenje kako je ona bila organizovana i kako su ljudi u njoj funkcionisali za kratko vreme koliko su se tu zadržali, krajnje izazovno, zar ne? - priča Vladimir Mihajlović i ističe da je pažljivim iskopavanjima i brižljivim beleženjem pronađenih predmeta moguće steći neke uvide.Ove godine je, kako kaže, pronađeno mnoštvo zakivaka za obuću - malih gvozdenih klinova pobijanih u đonove vojničkih sandala kako bi sprečili proklizavanje i istovremeno čvrsto držali gornji i donji deo obuće. Beleženjem mesta nalaza ovih predmeta, a ukoliko postoje pravilnosti u njihovom rasprostiranju, može se doći do pretpostavke o unutrašnjim putanjama kretanja između šatora.- Njihov veliki broj nesumnjivo pokazuje da je vojni logor bio jedno jako užurbano mesto sa učestalim prolascima pri kojima su se zakivci gubili gotovo na svakom koraku – pojašnjavaju mladi arheolozi Maša Bogojvić, Predrag Đerković i Petar Golubović.

Studenti Nemanja Pavlović, Iman Fetahović i Emil Nikolić smatraju da ovo sigurno ukazuje ili na krajnju dotrajalost kaljiga, ili pak na nedovoljno zanatsko umeće njihovih obućara.- Pre će biti da je prvo, naročito imajući u vidu ogromne razdaljine koje su u njima gazile rimske vojne jedinice, uzduž i popreko čitavog Carstva - uključuje se njihova profesorka dr Zorica Kuzmanović.Nastojanje da se sakupi svaka vrsta potencijalnih ostataka rezultiralo je i time da su doktorandkinja Amalija Sabanov i arheolog Nemanja Pavlović osmislili i napravili, "pomoću štapa i kanapa", uređaj za flotiranje zemlje iz jama, ukopa i slojeva vezanih za korišćenje utvrđenja. Oni objašnjavaju da je flotacija postupak ispiranja i prosejavanja uzoraka zemljišta pomoću tekuće vode, pri kojem ostaci biljaka, kakvi su semenke i delovi stabljika isplivavaju i bivaju sakupljeni za dalje analize. Na ovaj način je moguće saznati o ondašnjoj vegetaciji koja je bila u okruženju i, što je najznačajnije, o prisustvu vrsta koje su korišćene u ishrani.Veoma važne podatke pružaju i nalazi ulomaka keramičkih posuda.- Znajući da na ovoj vrsti lokaliteta ne može biti brojnih nalaza kao kada se iskopavaju dugotrajna civilna naselja ili stalni vojni punktovi, odlučili smo da precizno prostorno zabeležimo svaki fragment grnčarije koji pronađemo. Time sagledavamo rasprostiranje delova istih posuda, pomoću čega možemo tačnije da odredimo i mesta njihovog korišćenja i lomljenja - objašnjava dr Aleksandar Bandović.

On ističe i jednu zanimljivu činjenicu a to je da ove godine nisu pronašli nijedan ulomak finih keramičkih posuda i amfora koje su izrađivane u značajnim zanatskim centrima Rimskog carstva, a kojima su snabdevane vojne jedinice a koje su, kao čuvena tera sigilata, bile veoma popularne među vojnicima.- Umesto toga imamo značajan broj ulomaka grubih posuda, od neprečišćene gline, koje su gotovo izvesno proizvođene u lokalu. Na to ne upućuju samo tehnika izrade i oblici posuda, već i način ukrašavanja koji je nastavak prerimske grnčarske prakse. Činjenica da je rimska jedinica koja je ovde boravila u većoj meri upotrebljavala lokalne grnčarske proizvode otvara intrigantno pitanje odnosa vojnika sa okolnim življem: kontakt je očito postojao i mogao je da podrazumeva ili direktnu nabavku jednostavnih posuda ili pak angažovanje lokalnih grnčara. Ovo pak pokreće interesantne hipoteze o interakcijama i u drugim sferama snabdevanja i suživota imperijalne vojske i provincijskih meštana – zaključuje Bandović.Ovogodišnji radovi doneli su i druge rezultate koji su od značaja iako ne pripadaju "senzacionalnim otkrićima" koja se uvreženo i najčešće pogrešno vezuju za arheologiju. Tako je pronađen ulomak staklene posude zeleno-plave (akvamarin) boje za koji se pretpostavlja da pripada ranorimskim posudama sa rebrastom dekoracijom. Ne samo da ovaj mali predmet pokazuje da je unutar utvrđenja bilo dobrostojećih, povlašćenih vojnika, najverovatnije višeg čina poput centuriona ili zapovednika kohorte, već pomaže u određivanju vremena korišćenja kampa budući da je proizveden oko sredine prvog veka nove ere, objašnjavaju naši sagovornici.

U kombinaciji sa hemijskim analizama pronađenih ostataka raspadnutog drveta, ovaj podatak bi trebalo da pomogne u preciznijem odgonetanju kada je utvrđenje nastalo. Zanimljiv je i nalaz jedne rimskodobne pisaljke (stilusa) od gvožđa koja bi mogla da ukazuje da je utvrđenje u Kremnima bilo vezano za neku legijsku kohortu. Ovo proizilazi iz činjenice da je pismenost bila obavezna za služenje u legijama, dok to nije bio uslov za pomoćne (augzilijarne) trupe.Projekat arheoloških istraživanja rimskog privremenog utvrđenja u Kremnima sprovodi se kao priprema za njegovo uvođenje u državni registar nepokretnih kulturnih dobara.- Lokalitet je zvanično evidentiran i time već uživa zakonsku zaštitu, ali bi proglašenje za nepokretno kulturno dobro - arheološki lokalitet učvrstilo njegov status i otvorilo dodatne mogućnosti – kaže Irina Kajtez, a Marina Kotarac iz Narodnog muzeja u Užicu podseća da u Kremnima postoje i drugi rimski ostaci poput kamenih spomenika, što čitav ovaj predeo čini dodatno zanimljivim.Vladimir Mihajlović zaključuje da je poželjno da projekat prezentacije lokaliteta opštoj javnosti usledi u što skorijem koraku, podsećajući da je grad Užice prestonica kulture Srbije 2024. i da bi aktuelizacija jedinstvenog nalazišta značajno doprinela obogaćivanju i raznolikosti planiranih sadržaja.

Nosilac projekta je Filozofski fakultet u Novom Sadu, dok stručni doprinos aktivno pružaju njihove kolege iz Narodnog muzeja Srbije, Narodnog muzeja Užice, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, kao i studenti arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu.Bonus video: Otvoren 62. Sabor trubača u Guči