Otkriven netaknut ranohrišćanski grob kod Bele Palanke

- Ovakvih grobova nema ni u literaturi, niti znamo da je bilo ko u Srbiji naišao na nešto slično. Velika je u odnosu na standardne, građena je tako da izgleda kao građevina. Otvorićemo je do srede. Spuštamo se metar ispod zemlje i verujemo da je pokojnik unutra. Ne bi trebalo da bude iznenađenja, jer teško da je, s obzirom na izgled, neko dirao grobnicu - kaže Marko Janković, upravnik arheološke zbirke Filozofskof fakulteta u Beogradu, trenutno na terenu sa saradnicima.

Grobnica tipa mensa (grobovi sa stolovima za trpezu) polukružne je osnove, sa centralnim delom pokrivenim sitnim kamenom i malterom, iz 4. ili 5. veka je, građena u tehnici suhozida i nesumnjivo je ranohrišćanska. "Bilo bi iznenađenje da nije", navode arheolozi.- Verovatno je u vreme kada je građen grob imao klupe i sto koji su služili za održavanje gozbi na groblju. Sličnih grobova na teritoriji Srbije za sada nema, a najbliže analogije konstatovane su na teritoriji južne Mađarske, odnosno u Pečuju. Do sada je na ovom lokalitetu otkriven veliki broj pokretnih nalaza, odnosno priloga u grobovima, poput srebrne fibule, zlatnih naušnica, staklenih i keramičkih posuda - priča Janković.

Arheolozi veruju da je u grobnici sahranjen neko iz višeg staleža, svakako imućniji.- Većina grobova u ovoj nekropoli je ukopana i na njih je postavljen samo venac od kamena. Oko ovog groba su se baš potrudili i verujemo da je u pitanju neko sa više socijalne lestvice. To ćemo takođe znati kada je otvorimo. Ceo taj potez je deo nekropole sa dvadesetak grobova iz perioda od 4. do 6. veka. Dva sa vencem od kamena smo juče pronašli - kaže Janković.Istraživanja na ovom lokalitetu, u trećoj kampanji ove godine, kod hotela "Esperanto" nedaleko od autobuske stanice u Beloj Palanci, trajaće do 30. avgusta, priča naš sagovornik, tako da su otvaranje jedinstvene grobnice ostavili za sam kraj.

Nije isključeno ni da je u pitanju porodična grobnica, odnosno da je u njoj sahranjeno više osoba.- Prošle godine smo otkrili jednu grobnicu u kojoj je bio sahranjen muškarac sa detetom, pa je ona naknadno otvarana i u njoj su sahranjene još dve osobe - priča Janković.Remezijana je doživela procvat tokom kasne antike, kada je postala jedan od velikih ranohrišćanskih centara, gde je stolovao i episkop Niketa Remezijanski, koga hrišćanska crkva danas slavi kao sveca, objašnava naš sagovornik.Smeštena je većim delom ispod Bele Palanke, pa je time posao istraživačima znatno otežan. Na tom prostoru je, navode arheolozi, tokom nešto više od 130 godina, istražen je veliki broj lokacija, kako u Beloj Palanci, tako i u njenoj neposrednoj okolini. Nova sistematska istraživanja započeta su 2018. godine, a vodi ih Arheološka zbirka Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa stručnjacima Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Narodnog muzeja u Beogradu, Medicinskog fakulteta u Beogradu i Arheološkog instituta u Beogradu. Ceo projekat finansiraju Ministarstvo kulture i opština Bela Palanka.- Poznavanju života u Remezijani svakako su doprinela i nedavna istraživanja pokrenuta prilikom izgradnje autoputa ka granici sa Bugarskom - navodi Janković.