U Viminacijumu je otkriven grob odraslog muškarca iz prve polovine 3. veka, a to poslednje u nizu značajnih otkrića na zaštitnim iskopavanjima južne viminacijumske nekropole, donelo je dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima. Posebnu pažnju privlači i masivni prsten sa urezanim - sidrom i ribama.
O dobi pokojnika znaće se više nakon fizičko-antropološke analize, a vreme sahrane je procenjeno na prvu polovinu trećeg veka, što je implicirano otkrićem novca od bronze položenog uz preminulog, iskovanog za vreme vladavine imperatora Karakale (211-217. n. e.).
– Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55 metra. Orijentisan je u pravcu zapad-istok. Skelet je dug 1,73 metra, dužina desne butine je 47,5 cintimetara. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi obraz. Kosti su dobro očuvane, sa izuzetkom kosti u predelu grudnog koša gde nedostaju pojedini pršljenovi i rebra. Slobodno ukopan pokojnik je, što u arheološkom žargonu znači da nije bio sahranjen unutar drvenog sanduka ili konstrukcije od opeke i kamena – objašnja za Nova.rs Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.
Dok sam vid sahrane ni po čemu ne izdvaja ovaj grob od desetina sličnih koji se na nedeljnom nivou istraže u Viminacijumu, predmeti položeni uz pokojnika govore potpuno drugačiju priču.
– Pre svega se ovde misli na prsten otkriven na ruci pokojnika, koji je jedan od retkih predmeta iz pomenutog perioda, a da prikazuje nedvosmisleno ranohrišćanske simbole. U predelu pojasa otkrivena je pojasna kopča od bronze, a pored stopala šestar od bronze, kalem zlatne žice i predmet od gvožđa nepoznate namene, budući da je jako korodirao – navodi Korać.
Masivni prsten sa gemom je izrađen od srebra, a na glavi se nalazi ležište sa umetnutom gemom. Gema je dragi kamen tamno plave boje i najverovatnije je ahat. Kamen je ukrašen urezivanjem i na njemu je predstavljeno sidro sa po jednom ribom sa obe strane.
– Iako bi danas malo kome prva asocijacija na lenger (sidro, prim. aut) bila hrišćanstvo, u antici je on bio jedan od simbola opšteprihvaćenih u proganjanoj, ilegalnoj i zatvorenoj zajednici najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Blikog istoka. U takvim okolnostima je i spektar korišćenih simbola bio pozajmljen iz rimske svakodnevnice i profane umetnosti i bio je poznat samo posvećenicima rane crkve. Tek nakon legalizacije hrišćanstva od strane Konstantina i Licinija, u upotrebu ulaze i danas prepoznatljivi simboli, kao na primer krst – pojašnjava Korać.
On podseća da su rani hrišćani sidro prihvatili kao simbol nade u spasenje, jer je on generalno u antici smatran znakom sigurnosti.
– Vernici su polagali beskrajnu nadu i veru u Isusa Hrista, a sidro je metaforično to izražavalo, što je na više mesta u Novom zavetu i navedeno. Tako Sveti Pavle u svojoj Poslanici Jevrejima kaže: „…da bismo u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima je nemoguće da Bog prevari, imali moćnu utehu mi koji smo pribegli da se držimo nade koja je pred nama, nju imamo kao kotvu duše, čvrstu i pouzdanu…“. Najranije upotrebljavanje sidra kao hrišćanskog simbola potvrđeno je još krajem prvog veka u samom gradu Rimu, dok se tokom drugog i trećeg veka sve učestalije koristi na epitafima u katakombama. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je sidro svojim oblikom, sa prečagom na vrhu, podsećalo vernike na krst na kome je Isus okončao svoj život. U ranom hrišćanstvu nije korišćen moderni simbol krsta, već upravo slovo T, slično sidru na viminacijumskom prstenu – ističe direktor arheološkog projekta Viminacijum.
Lenger je, dodaje, bio i simbol mučeništva, imajući u vidu da je Sveti Kliment, četvrti Papa, bio pogubljen za vreme vladavine cara Trajana tako što mu je oko vrata bilo zavezano sidro, nakon čega je bačen u more.
– Na prstenu iz Viminacijuma predstavljene su i dve ribe. Riba je takođe jedan od najranijih, a svakako najvažniji simbol hrišćanstva. Popularnost upotrebe crteža ribe među vernicima ima koren u akronimu formiranom kada se latinski naziv za ribu – ichthus zapiše starogrčkim alfabetom – ΙΧΘΥΣ. Ova slova su zatim čitana kao Iesous Christos Theou Huios Soter sa značenjem Isus Hrist, Božiji Sin, Spasitelj. Isus je bio Ichthus, ali i ribar ljudskih duša, dok su vernici bili „male ribe“. Apostoli su nastavili Isusovu ulogu kao „ribari ljudi“, pa je čak i rana Crkva nazivana „Petrova barka“ – kaže Korać.
Interesantni su još, prema Koraćevom rečima, i predmeti otkriveni pored stopala pokojnika.
– Šestar, namotaj zlatne žice i nepoznata alatka mogli bi da upućuju na zanimanje pokojnika. Takva praksa nije nepoznata na viminacijumskim nekropolama (otkriveno je nekoliko grobova lekara), ali nije široko rasprostranjena. Budući da se predmeti koji se polažu u grobove pažljivo biraju, potrebno je uzeti u obzir i njihovu moguću simboliku, što nije uvek lako. Šestar u kasnijim, srednjovekovnim vremenima, sporadično biva prikazan kao simbol božanske kreativne snage, pa ga tako ima na predstavama stvaranja sveta, a u mnogim katedrala me je Isus oslikan sa ovom alatkom u rukama. Možda će konzervacija i restauracija gvozdenog predmeta otkrivenog uz šestar predstavljati korak ka razrešenju ove zagonetke – naglašava Korać.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare