3
Kad god bismo se sreli i pričali, uvek je u glavi imao po nekoliko projekata, pisao je stalno, hteo je da nastavi da snima filmove, kaže za Nova.rs Radoslav Zelenović sećajući se scenariste i reditelja Srđana Koljevića.
Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović podseća da je Srđan Koljević, koji je preminuo noćas u 56. godini, jedno vreme, doduše davnih dana, radio i u ovoj instituciji. Bilo je to u vreme kad je u Kinoteci radio još jedan prerano preminuli reditelj i scenarista Dinko Tucaković.
– Kad je Srđan došao u Jugoslovensku kinoteku, kao pomoćnik za odnose sa inostranstvom, upoznao sam jednog mladog, izuzetno talentovanog, obrazovanog, tihog radnog čoveka koji je jako voleo i znao film. To pokazuje i činjenica da se u Kinoteci bavio nekim drugim poslovima od onih kojima se kasnije bavio u karijeri. Naime, jedno vreme je radio na nabavci dugometražnih igranih filmova iz vremena Drugog svetskog rata koji su se odnosili na nas, naše podneblje. I pomogao je da se deo kolekcije obogati upravo tim naslovima koji su nas tada zanimali, a danas su važan deo zbirke Kinoteke – otkriva Zelenović.
Odlučio je Koljević potom, kako se seća naš sagovornik, da ode iz Kinoteke i nastavi drugim putem:
– Kad smo razgovarali o tome bilo mi je izuzetno drago što je krenuo tim putem, jer je vreme očito pokazalo da je to bila ispravan potez. Filmografija koja je ostala iza njega i sve saradnje na scenarijima, pa simpozijumi na kojima je učestvovao i kojima sam prisustvovao, škole koje je vodio na raznim festivalima, profesura na FDU govorili su da je to bio dobar, važan korak u životu Srđana Koljevića. Jer, Srđanova ostavština ozbiljna je ostavština za budućnost naše kinematografije – smatra Zelenović.
Srđan Koljević je, nažalost, zaključuje Radoslav Zelenović, preminuo veoma mlad:
– Umro je mlad i po godinama ali i zbog toga što je njegovo vreme tek dolazilo. Kad god bismo se sreli i pričali, uvek je u glavi imao po nekoliko projekata, pisao je stalno, hteo je da nastavi da snima filmove. Bio je čovek potpuno posvećen filmu. Živeo je u svom filmu kako bi mogao da stvara neke nove i drugačije filmove. Ostaje velika tuga za izgubljenim prijateljem, kolegom, saradnikom, za čovekom koji je imao još toliko toga da nam kaže i ostavi za sobom.
Bonus video: Orson Vels
