Ovako je govorio Srđan Koljević: Dužnost nam je da u teškoj stvarnosti ponudimo zrnce svetlosti

Srđan Koljević, filmski scenarista, reditelj i redovni profesor na Katedri za dramaturgiju Fakulteta Dramskih Umetnosti u Beogradu bio je jedan od najnagrađivanijih scenarista u Srbiji i regionu i višestruki dobitnik priznanja za stvaralaštvo u oblasti filmskog scenarija.Bio je scenarista, koscenarista i saradnik na scenariju za 12 dugometražnih igranih filmova i dva dugometražna dokumentarna filma. Sam je potpisao dva filma po sopstvenim scenarijima – „Sivi kamion crvene boje“ i „Žena sa slomljenim nosem“.Koljević je u intervjuu za Nova.rs prošle godine govorio o svojoj karijeri i naveo da je neizmerno srećan što njegovi filmovi i dalje komuniciraju sa publikom i mlađim generacijama.- Uvek sam se trudio da balansiram, da se suočavam sa stvarnošću kakva ona zaista jeste, bez ulepšavanja, ali opet sa nekom dozom humora i autoironije, ali najvažnije – sa nadom u svetlost na kraju tunela.Na pitanje koliko je bilo teško da kao stvaralac nađe tu nadu u sebi i potom je prenese na platno Koljević je tada rekao da nije bilo uvek lako, ali je to dužnost svakog stvaraoca.

– Ako se suočavamo sa stvarnošću koja nije laka, ni lepa, dužnost nam je da osim tog portreta jednog društva u tamnim tonovima, ponudimo i zrnce te skrivene svetlosti koja balansira sliku sveta oko nas. Možda su ta vremena bila teža, ali s druge strane jednostavnija. Sistem vrednosti ipak je bio bolje ocrtan i izdvajale su se stvari, znao si šta je šta. Danas živimo u jednoj kakofoniji. Mnoštvo je informacija, pobrljanih vrednosti, gde je za običnog čoveka teško da uopšte razlučuje. Mi smo imali jasniju sliku šta je pozitivno, šta negativno, šta je svetlost šta je tama, šta zlo, a šta dobro. Danas imam utisak da je najveći problem što je sve sivo, što ništa nije razdvojeno jedno od drugog i zato gubi smisao.Pre 16 godina Koljević je bio koscenarista sa Melinom Potom Koljević u ostvarenju „Klopka“, prvog srpskog scenarija čija su prava za rimejk otkupljena u Holivudu. Taj film je između ostalog obeležio Nebojša Glogovac kao i mnoga druga Koljevićeva ostvarenja. Srđanu je i prošle godine, kada je govorio za Nova.rs, bilo jako teško da kada se prisetio svog kolege i prijatelja.

– Glogovac je bio slika i prilika mojih karaktera u filmovima. Uvek je ispadalo kao da su baš po njegovoj meri, a u stvari, on je bio takav glumac da je mogao da na fantastičan način oteletvoruje te likove koje sam pisao. Drugu reč za Glogovca nemam osim – divan. Bili smo na istim talasnim dužinama. Imao je zaista fascinantan glumački talenat. Način na koji je on uspevao minimalnim sredstvima da drži kadar, da utiče na publiku, da donese emociju na platno to je bilo nestvarno i hipnotišuće. Teško da može da se poredi sa bilo kim. Možda ako ćemo da gledamo starije generacije, sa Pajom Vuisićem. Takva pojava i energija bila je snažna i neponovljiva. Nebojša je zaista bio poseban. Ta specifičnost teško da će se ponoviti.BONUS VIDEO: Nebojša Glogovac nije zaboravljen: Nagrada za izuzetnu umetničku kreaciju mladog glumca

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1104gostprobudisesa-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5787815"]