0
Jedan od najznačajnijih savremenih austrijskih umetnika Herman Nič preminuo je sinoć u 83. godini, preneli su mediji.
Umetnik, svojevremeno okarakterisan kao „varvarski umetnik“ ili „krvavi umetnik“, umro je posle duge i teške bolesti u Mistelbahu, saopštila je njegova supruga Rita.
Herman Nič rođen je 29. avgusta 1938. godine u Beču. Samo nekoliko meseci nakon njegovog rođenja Austriju je anektirala nacistička Nemačka. Oca je izgubio u ratu, ostavši sam s majkom, što mu je, kako je jednom priznao, obeležilo čitav život:
– Bio sam prestravljen i već tada sam shvatio šta znači smrt. Izgubili smo i stan, i ostali potpuno bez krova nad glavom. Taj dramatičan period ostavio je velikog traga.
Nakon što je stekao diplomu, 1957. godine počinje da radi u Tehničkom muzeju u austrijskoj prestonici, a tada se rađaju i njegove prve slike, podseća ORF. I već prva dela osvetljavaju njegov interes za religiozne teme koje će ga pratiti tokom čitave karijere. Uostalom, kako je jednom priznao, želeo je da radi kao ikonopisac. Ali, život ga je odvukao na drugu stranu.
Početkom šezdesetih postaje jedan od osnivača bečkog akcionizma, pokreta koji je rušio sve tabue. Sam umetnik je od početka delovanja privlačio pažnju javnosti jedinstvenom kombinacijom literature, muzike, slikarstva i performansa.
I dok je s početka za svoje slike koristio slikarske boje, vrlo brzo počeo je da ih „oplemenjuje“. I to koristeći krv, iznutrice, leševe životinja… I time, naravno, navukao na sebe gnev. Jer već prvi performans slikanja životinjskom krvlju izazvao je burnu reakciju javnosti. Bunili su se svi – od zaštitnika životinja, do teologa koji su protestovali zbog neprimerenog korišćenja verskih motiva.
Javnost u Austriji bila je skandalizovana njegovom umetnošću i stavovima, a konfrontacije s establišmentom koštale su ga višenedeljnog boravka iza rešetaka tokom šezdesetih kada je bio prinuđen i da se jedno vreme nastani u Nemačkoj.
Za razliku od zgražavanja austrijske javnosti, u svetu su ga odmah prigrlili. Izlagao je diljem planete, od Londona do Njujorka. A najveći uspeh ostvario je legendarnim performansom „Das Orgien Mysterien Theater“, čiji je cilj bio da svetu predstavi dramu u primalnom obliku. Perfomans „Das Orgien Mysterien Theater, 122. Aktion“ izvođen je i u novembru 2005. godine uz učešće više od stotinu izvođača iz 11 zemalja, čime je obeležena proslava pedesete godišnjice ponovnog otvaranja bečkog Burgteatra posle rata.
Još 1971. godine kupio je dvorac Princendorf, koji je postao njegovo umetničko utočište i u kojem je 1998. izveo sada već kultni, šestodnevni performans, nazvan „Six Days Play“.
Nič se, osim likovnim radom, bavio i komponovanjem opera i pisanjem.
Na kraju, posle svih osporavanja, stiglo je i priznanje domovine, jer je 2005. godine ovenčan najvišim državnim priznanjem – Velikom nagradom Austrije.
Odmah nakon objavljivanja vesti o njegovoj smrti austrijski zvaničnici su ga nazvali „istinski unikatnim umetnikom“, odnosno „totalnim umetnikom na razmeđi između akcionizma, obreda, misterije i literature“.
Poslednje značajno delo uradio je prošle godine na Bajrut festivalu. Bio je pozvan da scenski oplemeni izvođenje Vagnerove „Valkire“ i za svaki od tri čina opere načinio je tri monumentalna dela.
Kada je Herman Nič punio 80. godina, veliki rođendan komentarisao je ovako:
– Nikada nisam želeo da se uljuljkam u starosti. Želim da ostanem ratoboran do samoga kraja…
Bonus video: Genije Pikaso
