Ivan Bekjarev sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, a od poznatog glumca, preminulog u 74. godini, u kapeli na Novom groblju oprostili su se članovi porodice, prijatelji i kolege.
Tiho i bez mnogo zadržavanja pred kapelom, poslednji pozdrav glumcu uputile su njegove kolege glumci Eva Ras, Branka Petrić, Dubravko Jovanović, Saša Joksimović, Iva Štrljić, Olivera Viktorović, Marijana Mićić, Dejan Tončić, upravnica JDP-a Tamara Vučković, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Rale Zelenović, doskorašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture Aleksandar Gajović, nekadašnji ministri Zoran Đorđević i Prvoslav Davinić…
Povorka je ispratila Bekjareva na večni počinak u Aleju zaslužnih građana.
– Ivan je bio prijatelj u koga se uvek možeš pouzdati. Sjajan glumac, divan partner, voljen od svojih studenata, voljen od strane prijatelja koje je uživao da okuplja i ugosti u svome domu zajedno sa svojom Mikicom. Teško mi je da prihvatim da se ugasio jedan tako bogat i plodonosan život. Sve ono lepo čime nas je Ivan napajao sada se seli u naše uspomene i sećanja. Iako njegovo obimno delo ostaje zabeleženo u bezbroj snimaka, bolan je ovaj trenutak rastanka i ispraćaja – rekla je glumica Svetlana Bojković, opraštajući se od Bekjareva.
Dodala je kako u ovom teškom i ružnom vremenu ostajemo „bez još jedne svetlosti“ koju je isijavao „naš Ivan“, rekavši na kraju:
– Dragi moj druže, ostaješ zauvek u našim srcima. Neka ti je večni mir i slava.
Sahrani su prisustvovali i mnogi studenti Ivana Bekjareva sa Akademije umetnosti, gde je predavao dugi niz godina, a njegova studentkinja iz prve klase koju je kao profesor vodio kazala je kako je bio „njihov kapetan, prvi učitelj glume, ali i života“, a oni „njegovi Bekjarevci“:
– Gluma se ne uči, govorio nam je, jer se uči samo zanat. Bitno je raditi ono što voliš i voleti ono što radiš, imati strast prema svemu u životu, biti svoj, autentičan, čvrsto stajati iza svog stava pa makar se on ne dopadao drugima, ne dopustiti da ti saviju kičmu, ne prodati se… Poštovao je i branio umetnost. Borio se za umetnost do poslednjeg daha. Velikan glumišta ne znači samo glumiti na velikim scenama, ne znači biti popularan i slavan, već gurati dalje i kad stvari ne idu, kad posustaješ, ali to nikada ne pokazuješ. Naučio nas je da za jednog igraš kao da je puna sala. Nikada nije kasnio na čas i predstavu, a nas, svoje studente, nikada nije izneverio. Uvek je bio tu za nas, u dobru i u zlu. Reči zahvalnosti premale su. Njegova duša koju je ostavio u drugim telima trajaće zauvek. Generacije studenata nosiće deo njega u drugim telima dalje…Ostaće još jedna zvezda na nebu. Završena je njegova predstava ovde na Zemlji. Zavesa se zatvara. Vi ste čuvali nas, od sada ćemo mi čuvati vas – rekla je kraj odra jedna od studentkinja sa prve klase profesora Ivana Bekjareva.
Nakon ispraćaja glumica Eva Ras prisetila se kako je, kao klinac, Ivan Bekjarev svoju glumačku karijeru zapravo i počeo u pozorištu koje je pokrenuo njen suprug, slikar, ilustrator i multimedijalni umetnik Radomir Stević Ras „Pozorište dvorište“.
– Još kao dečko došao je Beki u Rasovo i moje pozorište. Čitavih 12 godina igrali smo u tom pozorištu. I možda će nekome to zvučati kao otrcana fraza, ali u tom pozorištu zaista smo svi bili kao braća i sestre – setila se glumica, primetivši da je Bekjarev sahranjen dan uoči godišnjice Rasove smrti.
Ivan Bekjarev preminuo je 16. novembra u 74. godini od posledica koronavirusa. Rođen je 6. aprila 1946. godine u Beogradu, a još kao tinejdžer počeo je amaterski da se bavi glumom i voditeljskim poslom na Studiju B. Završio je Fakultet dramske umetnosti u Beogradu, a tokom plodne karijere, koja je trajala više od pet decenija, odigrao je više od 150 uloga u pozorištu i pedesetak rola na filmu i televiziji.
Bekjarev je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svog matičnog teatra odigrao više od 50 uloga. Među najznačajnijima su uloge u komadima „Protekcija“ i „Pučina“ Branislava Nušića, „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, „Mladić“ Dostojevskog, „Dundo Maroje“ Marina Držića, „Golgota“ Milivoja St. Predića, „Tri sestre“ Čehova… Posebno se ističu njegova tumačenja Nušićevih likova, kao i uloga u duodrami Viktora Lanua „Zvrčak“ u režiji Radoslava Dorića, u kojoj je igrao sa kolegom iz JDP-a Mihailom Mišom Janketićem.
Prvu ulogu na velikom platnu odigrao je 1967. godine u filmu „Bokseri idu u raj“, gde je glavnu rolu tumačio Mija Aleksić. Iza Bekjareva je više od 50 filmskih naslova, koji su snimani ne samo u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, već i Danskoj, Italiji…
Poznat je i po brojnim ulogama u televizijskim dramama i serija kao što su „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Otpisani“, „Više od igre“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Gorki plodovi“…
Za svoj umetnički rad ovenčan je brojnim priznanjima. Među njima su „Oktobarska nagrada“ grada Beograda 1994. godine (za uloge Jordana u predstavi „Pobratim“ Narodnog pozorišta i Pankracija u komadu „Tergovci“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta), dve Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta za uloge u predstavama „Noćas je noć“ i „Mario i Mađioničar“ (1992), Nagrade „Branislav Nušić“ za životno delo na „Nušićevim danima“ u Smederevu (1996) i Nagrade „Zlatni ćuran“ za životno delo na „Danima komedije“ u Jagodini.
#related-news_0
Bekjarev je tokom snimanja filma „Bilo jednom u Srbiji“ reditelja Petra Ristovskog krajem oktobra otkrio da je pozitivan na koronavirus, nakon čega je primljen na Infektivnu kliniku u Beogradu. Desetak dana kasnije, njegovo zdravstveno stanje se znatno pogoršalo i 16. novembra je preminuo. Iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji član je bio više od tri decenije (1968-2001), saopšteno je da će komemoracija Ivanu Bekjarevu biti održana naknadno, kada se za to budu stekli uslovi zbog trenutno nepovoljne epidemiološke situacije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar