Opasno životno ubrzanje: Kritika predstave "Rolerkoster" Jelene Kajgo

Rolerkoster je, za one koji ne znaju, naizgled zabavno putovanje opasnom pružnom rutom, sa usponima i padovima pod ogromnom brzinom, gde kad se jednom nakačite nema silaska, i tokom opasne vožnje ništa nije u vašim rukama, do samog kraja. Misli se na ono adrenalinsko čudovište po zabavnim parkovima. Nešto kao što je život, bar za većinu ljudi, kad im se učini da ništa više ne zavisi od njih.U središtu ove tragikomedije Jelene Kajgo nalaze se majka i ćerka. Ćerka Ana se svesno i krajnje pragmatično prilagođava novonastalim pravilima u životu, bez pobune, dok majka Ljiljana, u sugestivnom tumačenju Dare Džokić, ne može i ne želi da se snalazi u nečemu što doživljava kao izdaju svega ljudskog. Od automata koji u svakom segmentu življenja sve više zamenjuju ljude, do licemerne vladavine političke korektnosti u kojoj – da parafraziramo repliku jednog lika – crnca ne smeš nazvati crncem, ali ga slobodno možeš ubiti ukoliko mu se obratiš kao afro-amerikancu.

Uz komično tretiranje večite dihotomije između napretka i stagniranja, pojačano činjenicom da se ćerka udajom preselila u Englesku, dok je majka tipična Srpkinja izgubljena u ovdašnjoj tranziciji, tekst pokreće i neka običnija životna pitanja, od razmatranja smisla braka, trudnoće, vere pretvorene u tradiciju, sve do izneverenih ljubavi i propuštenih šansi.Nema u ovoj drami klasičnog dramskog sukoba, već više sitnih, svakodnevnih sudaranja između majke i ćerkinih izbora. Nema ni patologije u njihovom odnosu, naprotiv, mnogo je nežnosti, kao i istinske muke zbog međusobnog nenamernog povređivanja. Više je, čak, reč o povređivanju životnim neumitnostima, u odnosu na šta se neki snađu a neki i ne. Što ne znači da ovi koji su se snašli takođe ne pate.Režija je usredsređena na psihologiju likova i odnose među njima. Milica Kralj režira sa empatijom za likove, precizno iščitavši svaki valer, svaku nijansu u njihovom raspoloženju, donoseći na momente čehovljevsku atmosferu.

Katarina Marković kao Ana nosi težinu onih koji su morali da odu iz Srbije, ali ujedno i energičnu snagu nekoga ko ne pristaje da se preda u životu. Glumica lako vozi slalom između komedije i dramskih momenata. Jelena Petrović kao Anina prijateljica Svetlana je očaravajuće tragikomična u svojoj izgubljenosti, što je izgubljenost unutar malog okvira – želje da joj bude lepo. Vladislav Mihailović kao Emil, bivši dečko a sadašnji prijatelj, neodoljivo je drag u slabosti neodlučnog a samoironičnog maminog sina.  Petar Mihailović je dobrodušni Anin muž. Milica Mihajlović kao londonska prijateljica Lana, sa osmehom nosi muku nesnađenih imigranata, osuđenih na tavorenje u oskudici. A tu je i prešarmantni robot u tumačenju Teodora Vinčića, kao i devojčica Simona Beljac.Postoji donekle problem sa likom majke, jer Ljiljana po tekstu ima 70 godina, čime je opravdano njeno nesnalaženje u novonastalom životu, dok Dara Džokić izgleda daleko mlađe, previše snažna i energična da bi tako tragično ostala zarobljena u prošlosti.

Uz neka mala preterivanja, ovo je topla i duhovita priča, u kojoj katarza dolazi sa neočekivane strane, što ipak nećemo otkrivati. Sa sigurnošću se može predvideti da je Atelje dobio predstavu koja će se rado i dugo gledati.Bonus video: Ovacije za predstavu "Rolerkoster" u Ateljeu 212

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgpredstavarolerkosteruateljeugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3249710"]