"Ako nisi tužan i nisi srećan, nešto ne radiš kako treba. Zato, ako nisi srećan, budi barem tužan… Bez mraka nema svetla, bez straha nema snage, bez tuge nema ljubavi", napisao je novinar Igor Karanov u pesmi "Priručnik za tugu". S tugom, ali i velikom srećom i ponosom što su ga poznavali, govorili su danas njegovi prijatelji na komemoraciji u Dorćol placu.
U prisustvu Igorove porodice i najbližih, govore su održali Aleksandar Đuričić, Branko Veselinović, Duška Jovanić i Stefan Tošović, a njegovu poeziju čitao je glumac Miloš Vlalukin.
– Kažu da televizija voli lepotu. Igor je bio lep, ali nije fizička lepota bila ta koja ga preporučila za našu želju da bude deo Insajder tima. Bile su to njegove vrednosti. Voleli smo njegovu reč i dobru dušu. Karanov je ljude gledao u oči, posvećujući im punu pažnju, što je atipično za vreme u kojem živimo – rekao je Veselinović.
Kao slobodnog čoveka koji je mogao sve, večitog zaljubljenika u život, pisanje i žene, okarakterisao ga je dugogodišnji prijatelj Aleksandar Đuričić.
– Kada je Igor otišao, zvao me je Jagoš da me pita koliko smo se dugo poznavali. Postoje dva odgovora na to pitanje. Ako računamo godine – 23, ali ako računamo u životima, tri, četiri sigurno. On je za svojih 49 godina, sabio barem još toliko. Osim što mi je bio najbolji prijatelj, bio je moj prvi čitač. To znači da sam pred njim bio putpuno ogoljen. Bilo da je u pitanju tekst za novine, bilo da je to knjiga, on čita, a ja gledam njegovu facu i očekujem reakciju. Ako Igor krene da se smeje, znam da sam uspeo – govorio je Đuričić i dodao:
– Voleo je verbalno mačevanje. Bio je pesnik, filozof, samuraj, kuvar, zavodnik, majstor reči, ali pre svega bio je slobodan čovek. Taj je mogao sve. Šta god da je radio, ulazio je dubinski i suštinski. Bio je večito zaljubljen, u žene, posao, život… Padali smo i dizali se, ali smo se uvek držali zajedno kroz život…
Duška Jovanić istakla je da je Karanov mogao da, po dobro napisanoj rečenici, stane na crtu Murakamiju.
– U tvom slučaju bajke nisu pogrešile – živeo si srećno do kraja života, a za sve što smo danas rekli znam da ćeš smisliti najbolji naslov, kao i uvek – rekla je Jovanićeva.
O svom kolegi i mentoru s puno poštovanja govorio je i Stefan Tošović koji je ovom prilikom podsetio na njihov zajednički rad, ističući da Igor nije voleo patetiku, da je cenio reč i etiku i da je verovao u ono što radi.
– Ratnik gubi život, ali ne gubi svoju svetlost – zaključio je Tošović.
Na kraju komemoracije, u njegovu čast muzičari Filharmonije odsvirali su „My Way“.
Igor Karanov preminuo je 11. januara u Beogradu u 48. godini, a sahranjen je u petak u rodnom Novom Sadu. Imao je bogato iskustvo u nizu štampanih i online medija. Na TV Insajder vodio je emisiju „Priča o priči“, a prethodno je radio kao urednik u dnevnom listu „Nova“.
Radio je u novosadskom „Dnevniku“, „Blicu“, magazinu „Svet“, „Puls“, „Profil“, „Ekskluziv“, „Gloria“, „Playboy“, „Hello!“, „ELLE“, „Story“, kao i u portalu „Puls online“ i IGN Adria.
Bonus video: Tamara Skrozza o Slaviši Lekiću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar