Ako znaš kuda ideš, jednostavno otišao si, što bi rekao pesnik. I to je smrt - ovako je govorio jedan od velikana američke muzičke scene Stiven Sondhajm, koji je preminuo u 91. godini.
Stiven Sondhajm, tekstopisac i kompozitor koji je promenio američku muzičku pozorišnu scenu, preminuo je u svom domu u Konetikatu, a dan uoči smrti proslavio je Dan zahvalnosti sa svojim prijateljima, saopštio je Sondhajmov advokat.
Stiven Sondhajm bio je „titan mjuzikla“, najčešći su opisi kompozitora i tekstopisca u svetskim medijima nakon vesto o smrti. Čuven je po mjuziklima „Priča sa zapadne strane“, „Svini Tod“, „Mala noćna muzika“, „Džipsi“, „Začarana šuma“…
Tokom duge i više nego plodne karijere Sondhajm je dobio Oskara, osam Toni nagrada i isto toliko Gremija. Takođe, bio je laureat Pulicerove, kao i nagrade Lorens Olivije. Pre šest godina bivši predsednik SAD Barak Obama odlikovao ga je Predsedničkom medaljom slobode, najvišim američkim priznanjem.
Stiven Sondhajm rođen je 22. marta 1930. godine u Njujorku. Roditelji su mu radili u modnoj industriji, ali su se razveli kada mu je bilo deset godina. A samo godinu dana ranije video je prvi mjuzikl na Brodveju.
Na školovanju u školi „Džordž“ u Pensilvaniji, u kojoj je napisao svoj prvi mjuzikl, zbližio se sa sinom jednog od najvećih američkih tekstopisaca Oskara Hamerštajna koji će mu postati mentor.
Ključni trenutak za karijeru desio se kada je Leonard Bernštajn, čuveni američki kompozitor i dirigent, osmislio novu, savremenu verziju Šekspirovog komada „Romeo i Julija“, smeštenu u Njujork. Jer, pozvao je baš Sondhajma da napiše stihove. I kada je „Priča sa zapadne strane“ premijerno prikazana na Brodveju, kritike su bile očaravajuće, a mjuzikl je toliko opčinio publiku da je izveden čak 732 puta, pre nego što je usledila turneja po Americi.
Ogroman uspeh „Priče sa zapadne strane“ prelio se i preko Atlantika, pa je tako usledila produkcija u Londonu, a filmska verzija, napravljena po mjuziklu 1961. godine, u kojoj su igrali Natali Vud, Ričard Vejmer i Rita Moreno, osvojila je čak deset Oskara.
Iako je znan najviše po mjuziklima, zanimljivo je da ga ta forma nikada nije interesovala.
– Kada sam odrastao, bio sam veliki filmofil, ali jedini žanr koji nikako nisam voleo bili su mjuzikli. Voleo sam pesme, ali ne mjuzikle – govorio je svojevremeno za „Njujork tajms“.
Kada ga je Voren Biti, kao glumac, reditelj i producent angažovao početkom devedesetih da napiše pet originalnih pesama za film „Dik Trejsi“, jedna od kompozicija „Sooner or Later“, koju je otpevala Madona (tadašnja Bitijeva partnerka i glumica u ostvarenju) Sondhajm je ovenčan Oskarom za najbolju originalnu numeru.
– Neophodno je da radiš na nečemu što te čini nesigurnim, nešto u šta ćeš sumnjati – pričao je pre nekoliko godina.
Pored silnih priznanja koje je dobio tokom karijere, kada je 2010. godine proslavio 80. rođendan jedan od teatara na Brodveju poneo je njegovo ime. A prošle godine, londonski Kraljičin teatar u Šaftsberi aveniji „prekstio“ je ime u Sondhajm.
Pre manje od dve nedelje poslednji put se pojavio u javnosti na Of Brodveju, gde je obnovljen njegov mjuzikl „Ubice“ u režiji Džona Dojla. Već sledeće večeri pojavio se na probi komada „Company“, čija je premijera zakazana za 9. decembar.
S nestrpljenjem je čekao početak decembra, kada konačno treba da ugleda svetlost dana novi film Stivena Spilberga „Priča sa zapadne strane“, rađen po legendarnom brodvejskom mjuziklu, koji su, pored Sondhajma, potpisali Leonard Bernštajn i Artur Lorents.
– Sjajno je to. Divna stvar jeste što ti ljudi znaju da taj mjuzikl može da ponudi neka iznenađenja – govorio je o premijeri Spilbergove muzičko-romantične drame, zakazane za 7. decembar.
I toliko je planova imao. Za maj je u Njujorškom siti centru zakazana premijera nove produkcije „Začarane šume“, za koju je Sondhajm napisao muziku i stihove. Očekivala ga je na Of Brodveju i obnova mjuzikla „Merrily We Roll Along“, u režiji Marije Fridmen, koju je prethodno s uspehom postavila u Londonu i Bostonu.
Kada je u poslednjem intervjuu za „Njujork tajms“ upitan šta novo od projekata ima na umu, sebe je duhovito opisao kao „čoveka koji uvek okleva“:
– Neophodan mi je saradnik koji će me gurati, koji je nestrpljiv. Međutim, nemam šta drugo da radim do da pišem. Isuviše sam star da bih putovao. Šta drugo da radim sa slobodnim vremenom? Na sreću, toliko je mojih predstava u poslednje vreme obnovljeno…
Priznao je da se ulenjio kako je postao stariji i da je stalno neko trebalo da ga motiviše:
– Ali, nije to bilo tako kad sam bio mlad, tinejdžer gladan uspeha. Tada sam tako želeo da izguram predstavu. Ali, kada bi ona bila izvedena, onda bih postao lenj.
Britanski kompozitor Endrju Lojd Veber nazvao je Sondhajma, nakon vesti o smrti, „gigantom savremenog muzičkog pozorišta“, a engleska glumica Imelda Stonton, koja je igrala u londonskoj produkciji „Cigana“, okarakterisala ga je kao „Šekspira muzičkog sveta“:
– Sondhajmove priče će živeti kao i Šekspirove jer je pisao o ljudima, emotivnim teškoćama, potrebi da volimo i budimo primećeni – ocenila je, kako je preneo „Gardijan“, glumica.
Stiven Sondhajm je bio homoseksualac, međutim njegov izbor je bio da ne živi niti sa jednim partnerom do svoje 61. godine. Govorio je da su njegove emotivne veze retko bile duge i intenzivne. Međutim, kraj njega je u trenutku smrti bio suprug Džefri Skot Romli, s kojim se venčao 2017. Romli je čak 50 godina bio mlađi od Sondhajma.
Imao je poslednjih godina problema sa hodom. Koristio je štap kao ispomoć, trebalo je da neko uvek bude tu kako bi mogao da uđe i izađe iz vozila. Žalio se kako oseća bol, uzrokovan povredom. Uprkos tome, upitan nedavno za zdravstveno stanje, kucnuo je u drvo, rekavši:
– Osim iščašenog kolena, okej sam…
Bonus video:
Glas, dirka, bas
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar