Od urbanističkog pakla pravim frankeštajnske strukture: Denićeva "Dekada" u Bioskopu Balkan

- Stvarno mnogo koristim ovaj naš urbanistički pakao, ovu investicionu jezivu arhitekturu, pravim te evropske frankeštajnske strukture - rekao je svojevremeno za Nova.rs Aleksandar Denić, naš svetski priznat scenograf.Postavka "Dekada" publici će pružiti priliku da se izbliza upozna sa radom Aleksandra Denića tokom poslednje decenije u Nemačkoj, saopštili su organizatori izložbe koja je planirana čitave dve godine. U pitanju je kompleksna postavka koja iz Berlina donosi kompletno scenografsko rešenje Brehtovog "Galileja", makete i modele, fotografije, pripremne skice i crteže koji do detalja razrađuju tok Denićevih ideja, precizira se u saopštenju povodom izložbe koja je urađena u saradnji s Ministarstvom kulture i informisanja i uz podršku Fondacije Saša Marčeta.

"Denić nije samo stvaralac scenskog sveta već i koreditelj. Njegove scenografije ujedno su i umetnička dela za sebe, često neverovatne materijalne raskoši i jednake mašte u istraživanju istorijskih dokumenata, komercijalnih i artefakata pop-kulture i njima svojstvenih strategija masovne kulture. Utemeljene u svojevrsnoj matriks-metodi za kulturne znakove i čitave sisteme znakova filma, reklame, arhitekture, vizuelne umetnosti i u mnogo čemu više", zapisao je dramaturg Tomas Irmer u predgovoru kataloga za izložbu.Sa nemačkim rediteljem Frankom Kastorfom Denić je realizovao nekoliko izuzetno uspešnih pozorišnih produkcija, među kojima su: "Dama sa kamelijama" (Teatar Odeon, Pariz, 2012), "Amerika" (Šaušpilhaus, Cirih, 2012), operska teatrologija "Prsten Nibelunga" (Festival u Bajrojtu 2013), "Dvoboj" (Teatar Folksbine, Berlin, 2013), "Putovanje na kraj noći" (Teatar Rezidenc, Minhen, 2014) i "Baal" (Teatar Rezidenc, Minhen, 2015).

"Za osećaj suštinske nesigurnosti želi da stvori prostore: na prvi pogled prepoznatljive, hiperrealistične u detalju, a veoma iritantne, na drugi. Sa Kastorfovom kombinacijom pozorišta i filma tu ideju je mogao da razvije kao nikad do sada" zapisala je Barbara Bukhart u godišnjaku "Teatra Hojte".Govoreći o radu sa slavnim rediteljem, Denić je za Nova.rs istakao da su se "njih dvojica odmah prepoznali":- Prvu zajedničku predstavu smo radili u teatru Odeon u Parizu, bila je to "Dama s kamelijama". Kada je došao, scenografija je već bila postavljena, na rotacionoj bini sam napravio pravu brazilsku favelu, a Frank je rekao da nikada tako nije radio, da ga je sve sačekalo. Onda je prokomentarisao: "Ako je Aleksandar pogodio, to je dobro, ako je promašio, onda će sve biti promašeno". Predstava je postigla veliki uspeh, a mi smo se dogovorili da ćemo nastaviti da radimo zajedno pod jednim uslovom, a to je "No fun, no work", u smislu uživanju u radu.

Aleksandar Denić diplomirao je scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Reditelj Srđan Karanović ga je još tokom studija, 1988. godine angažovao kao scenografa za film "Za sada bez dobrog naslova", a usledio je rad na ostvarenjima: "Jednog lepog dana", "Mi nismo anđeli", "Vizantijsko plavo", "Rane", "Cut Run", opreme za film "Podzemlje". Među brojnim pozorišnim scenografijama na ovom tlu ističu se one za predstave: "Hitler & Hitler" (Atelje 212, 2007), "Talenti i obožavaoci" (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), "Moć sudbine" (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), "Put oko sveta" (Kruševačko pozorište, 2010), "Heda Gabler" (Narodno pozorište u Beogradu, 2011), "Protuve piju čaj" (Šabačko pozorište, 2011), "Adio kauboju" (HNK, Split, 2012). Uspešan rad sa Kastorfom na brojnim predstavama omogućio je Deniću i saradnju sa austrijskim rediteljem Martinom Kušejem 2014. na postavci Geteovog "Fausta" u minhenskom Teatru Rezidenc.Denić je od 2009. do 2013. bio predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), kao i umetnički direktor Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) od 2010. do 2013. Dobitnik je brojnih priznanja za scenografiju i doprinos scenskom dizajnu: Nagrada nemačkog pozorišnog časopisa Teatar hojte (Theater heute) za scenografa godine u Nemačkoj za predstavu "Putovanje na kraj noći"; nagrada nemačkog časopisa za opersku umetnost Opernvelt za scenografiju godine 2014, onu u "Prstenu Nibelunga" (Festival u Bajrojtu); Nagrada "Faust" za isti komad, godišnja nagrada časopisa "Dojče bine" za sezonu 2013/2014, u kategoriji "Izuzetan doprinos aktuelnom razvoju scenografije/kostima/prostorne pozorišne situacije", a bio je nominovan i za Međunarodnu opersku nagradu u kategoriji za dizajnera godine. 

Upitan u razgovoru za naš sajt šta mu znače nagrade scenograf je ovako odgovorio:- Dodatni razlog da slavim sa prijateljima. Intimno, najviše mi znače one koje dobijem od kolega iz struke. I one koje nisu zvanične, ali vas ispune više od bilo koje plakete.Bonus video: Bitef polifonija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bitefpolifonijapozoristeam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4166786"]