"Što si dosadniji u pravom životu ljudi su manje zainteresovani za tebe. Ja često govorim da imam užasno dosadan život, ali zapravo je izuzetno uzbudljiv", govorio je irski glumac Kilijan Marfi koji je ovih dana tema filmskih kuloara jer se sa nestrpljenjem iščekuje "Oppenheimer", u režiji Kristofera Nolana, njihov peti zajednički projekat.
Marfi je ovu rečenicu izgovorio pre sedam godina, prilikom gostovanja u emisiji „The Late Late Show“, u jeku popularnosti serije „Peaky Blinders“. Ova saga o birmingemskoj bandi kasnih 1880-ih godina donela mu je brojna priznanja, ali i dodatnu slavu. Čini se da irski glumac uspeva da balansira zasluženi uspeh i pažnju javnosti jer ga u medijima gotovo i nema – sem kada govori o novim projektima ili muzici koju trenutno sluša.
PROČITAJTE JOŠ
Svoj privatni svet sebično čuva, a na filmskom platnu preko 20 godina snima isključivo ono što mu prija. U dugoj karijeri skoro i nema projekata koje je radio zarad popularnosti ili novca. Čak su i profitabilnija ostvarenja u kojima je igrao nosila određenu težinu (kada snima blokbaster onda je to „Batman Begins“, „The Dark Knight Rises“, ili „Inception“, a svi su saradnja sa Nolanom).
Pre ovih dobro poznatih naslova Marfi je dugi niz godina bio veran nezavisnim ostvarenjima i manjim, nepretencioznim pričama. Pažnju je privukao nekonvencionalnim postapokaliptičnim hororom Denija Bojla „28 Days Later“, pa filmom „Kako je Hari postao drvo“ Gorana Paskaljevića, a tu negde uspeo je da se „nađe“ i u „Breakfast on Pluto“, komediji Nila Džordana o junakinji koja je zarobljena u telu muškarca ali uspeva da osmisli svoj svet u kojem se uspešno štiti od realnosti IRA nasilja koje je bilo na vrhuncu tih sedamdesetih godina prošlog veka.
Kilijan je sa „Breakfast on Pluto“ uradio nešto prilično hrabro za taj period (film je premijeru imao 2005. godine), a slično kao akteri ostvarenja „Brokeback Mountain“ – doneo je odluku da bude deo priče o seksualnosti i rodnim identitetima mnogo pre nego što su te teme postale zasiguran put ka Oskarima i svojevrsno ispunjavanje kvota političke korektnosti u Holivudu.
Čak i kada snima horore („A Quiet Place“ i istoimeni nastavak) – Marfi bira inteligentno napisane scenarije, a u njegovom opusu našla su se i naučnofantastična ostvarenja („Sunshine“), psihološki trileri („Red Eye“), ali i teške drame („Broken“, „Dunkirk“).
A za manje od mesec dana sve oči biće uprte u njega – za 21. jul zakazana je premijera Nolanovog filma „Oppenheimer“ u kojem Marfi tumači naslovnu ulogu. Biografska priča o fizičaru Robertu Openhajmeru, „ocu atomske bombe“, sa nestrpljenjem se iščekuje, a Marfi ga je nazvao „najboljim scenarijom koji je ikada pročitao“.
– Mislim da je Openhajmer, od svih likova koje je Kilijan igrao, i od svih likova koje sam obrađivao u svom radu, jedan od najkomplikovanijih i najsloženijih ljudi. Kilijan je jedan od retkih talenata koji je u stanju da istražuje te različite slojeve i projektuje taj nivo složenosti – tvrdi Nolan u intervjuu za „Rolling Stone UK„.
– Uvek bih izašao u susret Krisu, čak i kada bi zadatak bio da prošetam u pozadini njegovog sledećeg filma držeći dasku za surfovanje. Ali, uvek sam se nadao da ću igrati glavnu ulogu u nekom njegovom filmu. Koji glumac to ne bi hteo? – pita se Marfi u istom intervjuu.
Negde kasnije u razgovoru za „Rolling Stone“ irski glumac pominje kako se ljudi često razočaraju kada ga upoznaju.
– Mislim da to ima veze sa Tomijem Šelbijem. Ljudi očekuju neku misterioznu osobu, a to je samo lik u seriji. Ja ne izlazim previše. Uglavnom sam kod kuće ili sa prijateljima, sem ako imam novi film koji treba da promovišem.
I tako se nastavlja iluzija o Kilijanu Marfiju kao dosadnom čoveku koji osim svoje zavidne karijere nema šta više da ponudi. To je slika na kojoj vredno radi i koju želi da zadržimo o njemu. Iza maske nezainteresovanog umetnika kojem je muka od intervjua krije se večno znatiželjan um, kojeg ne dotiče lažni sjaj Holivuda. A to je danas retkost.
BONUS VIDEO: Sve što niste znali o Leonardu Dikapriju
