Koliko vam imena glumaca pomožu da ih prepoznate? Ni približno toliko koliko njihova lica. Neka od njih, ne samo na filmskom platnu, ostaju upamćena dok nije mali broj onih za koje poverujete da ih nikada niste videli. Kako otrgnuti od zaborava one koji su pred kamere stali nenadano, poput naturščika ili smotreno, poput školovanih epizodista?
Glavna sporedna uloga jeste “osuđena” da traje kratko ali i dovoljno dugo da mnoge od njih ostaju na traci kinematografske večnosti. Poput Predraga Preže Milinkovića, Ljubomira Ćipranića, Petra Lupe, kao i Ratka Tankosića, koga brže, lakše prepoznamo po liku i nadimku: Sarma. Koliko bi glumaca, sa svežom ili odstajalom diplomom FDU, uverljivije izgovorile samo jednu kratku, sasvim običnu Sarminu prozuklu rečenicu: ”Šta je bilo, klošari!”. Njima bi to bilo teže jer ne igraju sebe.
Smrt kao na filmu
Sa Tankosićem u Karanovićevoj “Društvenoj igri” stupila je armija naturščika. Tu je bio i Dušan Huđec. On je bio glavni glumac. Lep, izuzetno talentovan za glumu, za film. Njegova sudbina je čudna, navodi Srđan Karanović u knjizi “Malo iznad tla” (Filmski centar Srbije). Dragan Kresoja je zavoleo tog Dušana i odveo ga je na snimanje “Sutjeske“, koju je kasnije radio. Ubedio je reditelja Stipu Delića, da Huđecu da neku malu ulogu. Odigrao je ulogu sina Berta Sotlara. Ima nekoliko scena i gine kao i njih 90 odsto u tom filmu. Odlično je to odigrao.
Karanović veruje da bi Huđec na filmu i dalje igrao da nije nesretnim slučajem poginuo na mostu, na način na koji Aleksandar Berček, gine na kraju “Specijalnog vaspitanja” Gorana Markovića.
Naturščici su, po definiciji, toliko životni da su za pojedine scene, pa i filmove nezamenljivi, smatra reditelj Goran Marković, čije je “Specijalno vaspitanje“ nakrcano naturščicima uz triling najpoznatijih jugoslovenskih epizodista: Ljubomir Ćipranić (pijanac Ilija), Predrag Preža Milinković (drugi pijanac) i Petar Lupa (treći pijanac).
Marković podseća da postoje autori koji celog veka rade samo sa naturščicima. Čuveni francuski reditelj Rober Breson snimio je trinaest remek-dela a da nikada nije angažovao profesionalnog glumca.
On primeti, recimo, u prodavnici nekog čoveka, čije ga ponašanje asocira na junaka njegovog budućeg filma i angažuje ga za glavnu ulogu u „Dnevniku seoskog sveštenika”, navodi Marković, Ili u pošti, na šalteru pronađe glavnu glumicu za „Suđenje Jovanki Orleanki”. Kada ih odabere, on sa njima mesecima radi. Ne uči ih glumi, nego suprotno, navikava ih da ispred kamere žive svoj život. Ne treba ni da pominjem možda najpopularnijeg naturščika svih vremena Vudija Alena. I on celog života igra samog sebe.
Kako preživeti „Otpisane“
Kada bi svako veče, par minuta pustili samo krupan plan Pere Lupe, koji ćuti na televiziji, još u vreme kada je postojao samo jedan ili dva programa, on bi za mesec dana bio najpopularnija ličnost u gradu. Kuda god prođe ljudi bi ga prepoznavali, što odmah znači da je neko – ukazuje Srđan Karanović na veliku moć malog ekrana.
A Petar Lupa je, kao epizodista, provirivao iz te čarobne kutije u najpopularnijim i najgledanijim televizijskim serijama. Ne samo u Karanovićevoj “Grlom u jagode” već i u “Parničarima”, “Majstorima”, “Kamiondžijama”, “Vrućem vetru”…
Iskustvo Predraga Milinkovića, glumca s najvećim brojem epizodnih uloga u srpskom i jugoslovenskom filmu govori u prilog moći televizije i Karanovićevog zapažanja. U “Otpisanim” Preža igra negativca, agenta specijalne policije. Nije krio da je posebnu slavu stekao upravo u toj TV seriji.
Na sredini serije trebalo je da bude ubijen, Kada je snimana ta epizoda Preža nije došao na snimanje. Nisu ga čekali. Ali, Aca Đorđević, reditelj “Otpisanih” ostavio ga je da preživi – do kraja serije. Kao maskota. Tako je ostao jedini preživeli negativac “Otpisanih”.
Petar Lupa jeste prodavao bombone u bioskopu, cepkao bioskopske karte u “Unionu”, ali bio je i veteran Kino kluba “Beograd”, postao jedan od najboljih glumaca amatera, asistent Kokana Rakonjca, da bi 1960. završio prvi njegov film “Hleb i pepeo”. Na festivalu u Novom Sadu nagrađen je prvom nagradom za glumu.
Menjali bi mnogi glumci i tri glavne uloge za Lupine epizode kod Živojina Pavlovića: “Kapi, vode, ratnici”, ”Grad”, “Povratak”, “Buđenje pacova”, “Kad budem mrtav i beo”, “Hajka”, “Zaseda”, “Zadah tela”… Petrosa Lupasa, sina grčkog pravoslavnog sveštenika, pamtimo kao popa u Šijanovom “Ko to tamo peva” ali i popa Jovu u TV seriji “Ljubav na seoski način”.
Milinković je bio apsolvent romanistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. Znanje više stranih jezika otvaraju mu vrata u inostranoj produkciji. Igrao je u više od 50 italijanskih, francuskih, nemačkih filmova sa Alenom Delonom, Orsonom Velsom, Entoni Kvinom, Đinom Lolobriđidom… U vreme zlatnog doba koprodukcija kada je “Avala film” radila u tri smene Milinković 1958. dobija ulogu u filmu Alberta Latuade “Oluja”. U filmu igraju čuvena Silvana Mangano i Vitorio Gasman.
Reditelj druge ekipe bio je Mikelanđelo Antonioni.
– Imao sam čast da me reditelj izabere za ulogu bez reči. Trebalo je da odigram revoltiranog oficira. Antonioni je postavio scenu i zatražio da je odigram. Poznat kao čovek koji je u ruci uvek imao cigaru, dok je trajala ta scena, ispustio je cigaretu u džep sakoa. Kada smo scenu završili prišao mi je i rekao: „Mladiću, dugujete mi novi sako“ – nije zaboravio Preža te trenutke iza kamere.
Skoro dve decenije kasnije sreo se na FEST-u sa Latudom i tada već slavnim Antonionijem. Bila je to prilika da se prisete Prežinog duga. Sakoa.
Dezerter
U životu i filmu Petar Lupa bio je i četnik i partizan. Dopao je i logora u Nemačkoj. Pobegao je i peške stigao u Beograd. Rat je još trajao. Vili, jedan od nemačkih vojnika u Beogradu zamolio je tatu da mu pomogne da dezertira – otkrila je u jednom interevjuu Perina ćerka.
Tako je Vili postao Miloš, mladić iz srpskog sela, gde mu je navodno pobijena cela familija zbog čega je od stresa prestao da govori. Vili postaje i Perin brat. Prihvatio ga je komšiluk, potom i svi ostali. Vili alijas Miloš sve vreme ćuti, dok je Pera pričao u dva glasa. Za sebe i za Vilija.
Jedne večeri, išli su zajedno da prenose ugalj u kantama, od železničke stanice do Zvezdare. Nabasali su na nemačku patrolu. Kako bi izbegli legitimisanje, Pera je mlatnuo Miloša – a bolelo Vilija – šakom po glavi, prevrnuo kantu s ugljem i počeo da galami. Navodno smotani nemi brat ispustio je kantu pa ga je Pera lupao dlanom po glavi. Nemcima je to bilo smešno. Kasnije i Peri i Viliju.
Po završetku rata Miloš je progovorio, vratio se u Nemačku, oženio. Do smrti, svake godine se zahvaljivao bratu Peri na pomoći koja je život značila.
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar