Obnavlja se mesto gde se desila najveća tragedija srpske kulture

"To je mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture", rekao je upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo i istakao da je Ministarstvo kulture i informisanja Narodnoj biblioteci Srbije odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke.Dodao je da će školjka zgrade bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. godine, a da bi unutra trebalo da bude Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi, kako je rekao, pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu.

"Ovde se desio zločin protiv sećanja i protiv mašte, ali zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade. Ne možemo vratiti knjige, ali se nećemo odreći sećanja i zato gradimo Memorijalni centar", rekao je Pištalo. Podsetio je da je biblioteka koja je porušena bila na mestu rimske vile i dodao da bi se, kada bude obnovljena, u podrumu u staklu videli rimski temelji Beograda, dok bi ispred zgrade gorela večna vatra, a leti održavale književne večeri.

"Deo prostora bismo simbolično posvetili restauraciji starih, uglavnom crkvenih knjiga tako da ne bismo samo obnovili zgradu, već bi u njoj permanentno obnavljali našu kulturu. Memorijalni centar biće okrenut i prošlosti i budućnosti, a na spratu će biti sala u kojoj bi po jedna zemlja svakog meseca predstavljala svoju kulturu. Tako bi Memorijalni centar postao jedno od prepoznatljivih lica Beograda, baš kao Muzej Nikole Tesle i ovde bi dolazili turisti iz celog sveta jer bi ovde Beograd pričao svoju priču - priču o plamenu i uskrsnuću", rekao je Pištalo.Prisutnima se obratio i Branislav Maričić, šef kabineta ministarke kulture i informisanja Maje Gojković."Cilj neprijateljskog razaranja nije bio samo puko uništenje bogatog knjižnog fonda nacionalne biblioteke i kolektivnog sećanja srpskog naroda, već i stvaranje ustanove koja će služiti nacističkoj propagandnoj mašineriji", rekao je Maričić.Narodna biblioteka Srbije stradala je i u Prvom svetskom ratu, da bi je u sledećem isti neprijatelj potpuno uništio.

Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Stradao je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1.424 ćirilična rukopisa i povelje od 12 do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.Bonus video: Zašto je važno da čitamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiknjigeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2400500"]