"Knjige nisu nedužne": Eseji Gojka Božovića o Kišu, Tišmi, Pekiću, Nenadiću, Bulatoviću, Petkoviću, Vidi Ognjenović, Jeleni Lengold...

Eseji Gojka Božovića sabrani u delu "Negde između epoha" predstavljaju neke od ključnih pisaca i knjiga, poetika i pripovedačkih postupaka u srpskoj prozi druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka.

Polazeći od ideje da je moderna srpska proza neprestano nastajala na društvenim i epohalnim granicama, u jednoj vrsti međuprostora, negde između epoha, od kojih su jedne nezavršene, dok su druge jedva započete, Gojko Božović u knjizi prati raspon od Aleksandra Tišme i Milorada Pavića do Jelene Lengold i Gorana Petrovića, od Borislava Pekića i Miodraga Bulatovića do Radoslava Petkovića i Mihajla Pantića, od Dragoslava Mihailovića i Svetlane Velmar-Janković do Davida Albaharija i Vojislava Despotova, od Živojina Pavlovića i Slobodana Selenića do Vide Ognjenović i Milisava Savića, od Danila Kiša do Dobrila Nenadića i Judite Šalgo.

I dok su tekstovi objedinjeni u ovom delu nastajali u proteklih tridesetak godina, knjige opisane u naslovu "Negde između epoha" pokrivaju raspon od gotovo sedam decenija. Tekstovi u knjizi "Negde između epoha" pisani su kao predgovori i pogovori knjigama o kojima govore, kao izlaganja na konferencijama i prilozi za zbornike, listove i časopise. Neki od njih su prevedeni na više jezika, a nekoliko tekstova prvi put se objavljuju upravo u ovoj knjizi.

- Najstariji tekst u "Negde između epoha" napisan je polovinom devedesetih, a najnoviji u godini objavljivanja ove knjige. To je dug vremenski period, ali i danas, dok ove tekstove na jednom mestu predajem mogućem čitaocu, pamtim šta su za mene u prvim čitanjima značile knjige o kojima je reč. Nastali u vremenu i plod vremena, ovi tekstovi čuvaju kako tragove čitanja, tako i tragove okolnosti vremena u kome su se knjige čitale i razumevale. Verujem da mi je čitanje knjiga pomagalo da razumem i te okolnosti - istakao je autor dela Gojko Božović, napominjući da se knjige uvek čitaju u nekim okolnostima, a da te okolnosti nikada nisu nedužne.

- Nisu ni knjige. Čitanje knjiga i tekstovi o pročitanim knjigama čuvaju vreme koje je prošlo - zaključio je Božović.