Pisala sam dnevnik za portal Nova.rs iz neke snažne unutrašnje potrebe da zabeležim, pa i da samoj sebi rastumačim ovu nepodnošljivu stvarnost koja je pred našim očima ukidala život na koji smo navikli i stvarala neku sasvim novu realnost, koju nikako ne možemo nazvati normalnošću. Mislim da sam lakše podnosila sve što se dešavalo jer sam sebi zadala ne baš lak zadatak da beležim tu neočekivanu svakodnevicu koja nas je suočavala sa nepoznatim virusom kome još nema leka, priča naša kolumnistkinja Neda Todorović, koja je svoje kolumne sabrala između dve korice.
Njena knjiga “Dnevnik pod maskom” objavljena je u izdanju Zepter Book World, a predgovor je napisao sociolog Ratko Božović. Ovo je verovatno prvi dnevnik koji je vođen na jednom portalu ili u nekim novinama u vreme korone, a koji je objavljen i kao knjiga. U pitanju je prvih šest meseci našeg života sa pandemijom, koji je ona svakodnevno opisivala od marta do septembra.
Neda Todorović (1948), dugogodišnja profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kao i na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Pored stručnih knjiga i udžbenika, pisala je i bila urednik u brojnima listovima, magazinima i časopisima, sarađivala na televiziji. Objavila je i tri knjige koje se bave fenomenologijom modernog života – o modi, o duhu vremena i o hrani.
Na početku predgovora koji je nazvao „Nespokoji Nede Todorović“ Ratko Božović citira angloameričkog pesnika Vistana Hjua Odena: „Kako mogu da znam šta mislim, dok ne vidim šta govorim“, i nastavlja:
„Kada se Neda Todorović, profesorka novinarstva i novinarka, priklonila dnevničkoj revnosti, mogla je da kaže da je zapisivala šta se u njoj zbivalo da bi doznala šta o tome misli. Verujem da ta nedoumica autorke nije bila samo o vrednosti zapisivanog nego i o smislu takve zamisli. Zašto pisati? Za koga pisati? I, kad ostavimo po strani odgovore, koji ‘idu’ uz svaku vrstu stvaralaštva, onda znamo da odluka da se piše kolumna u formi dnevnika nije bila lagodno opredeljenje neke bezbrižne dokoničarke. Bila je to forma autorskog samoodređivanja i samorazjašnjavanja i preispitivanje, sopstveno razumevanje nove, nepoznate, ekstremne realnosti.To je značilo ne samosuočavanje s čudovišnim Kovidom-19, njegovim pojavnim oblicima i metafizičkim maglinama, nego i prepoznavanje svojstava novonastale stvarnosti”.
On napominje da mu je najbliže mišljenje autorke „Dnevnika pod maskom“ o čovekovom nepristajanju na okolnosti koje ga ponižavaju:
„Prestup u odnosu na te okolnosti označio bi trenutak kada bismo ustali iz poniznosti, u kojoj smo postali sopstveni uništitelji. I, očistili se od straha i samoprevare. Najvažnije je zbaciti maske obmane i krenuti u susret čoveštvu. Ne biti ničija senka, niti ostati u senci. A zna se da se onaj ko nije došao u sukob sa konzervativnom svešću i dogmatskim duhom, nijeni rodio kao kreativna i slobodna ličnost. Prestupnik čini najviše kad bespogovorno teži promeni sebe sama“.
Neda Todorović pak ukazuje da smo svakog dana suočeni sa činjenicom da kovid odnosi stotine hiljada, pa i milione ljudi, a da je nauka nemoćna da mu stane na put.
– Za mene je bilo koliko izazovno toliko i podsticajno da se sa tom situacijom suočim kao autor. U „Dnevniku pod maskom“ ima intimnih trenutaka koje sam delila sa Zdravkom Šotrom, sa našom porodicom i bliskim prijateljima. Ima rođenja, ima smrti… Ima knjiga koje su bile moji pojasi spasavanja, ima mog komentarisanja stvarnosti koja nam je dodatno otežavala borbu s bolešću. Nastavila sam da pišem dnevnik. Nešto što se u početku događalo samo drugima, sada je več prisutno i u našoj najbližoj porodici. Borimo se svi zajedno, ugroženi smo i uplašeni. Čini mi se da lakše sve ovo preživljavam deleći iskustvo sa čitaocima.
Kolumne Nede Todorović možete čitati svake srede na portalu Nova. rs.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar