Posle vila, hotela, pozorišta, foruma, pa čak i fast fuda arheolozi su otkrili da su u drvenoj Pompeji izvođene grčke tragedije, preneli su svetski mediji.
Grobnica sa jednim od najočuvanijih ikad otkrivenih skeleta pronađena je u Pompeji. Delimično mumificirani posmrtni ostaci, koje su pronašli arheolozi na lokalitetu u Pompeji, pružaju fantastična otkrića o tome koliko je antička grčka kultura igrala značajnu ulogu u ovom drevnom rimskom gradu.
Ugravirana slova na raskošnoj grobnici kazuju da u njoj počiva Markus Venerijus Sekundio. A ko je bio on? Zaduženje Sekundija bilo je da pomagaže u izvođenju grčkih tragedija u Pompeji. Arheolozi su otkrili da je preminuli Sekundio bio ključan „ludi“, odnosno za izvođenje grčkih i latinskih komada, zapisano je u grobnici.
– Ovo je prvi jasan dokaz o izvođenju pozorišnih komada na grčkom u Pompeji. I ovo otkriće da je publika mogla da gleda pozorišne predstave na grčkom samo je još jedan dokaz koliko je otvorena i živopisna kulturna klima odlikovala drevnu Pompeju – izjavio je Gabrijel Zuhtrigel, direktor Arheološkog parka nedaleko od Napulja, prenosi sajt „Artnet njuz“.
Zanimljivo kod otkrivenih mumificiranih posmrtnih ostataka jesto to koliko su, posle toliko vremena, očuvani. Arheolozi su pronašli njegove sede vlasi, deo uha još uvek je tu, a čak i ostaci odeće od pamuka.
Sama grobnica napravljena je poput hermetički zatvorene sobe, zbog čega je skelet nakon toliko vekova i dalje očuvan, objašnjavaju arheolozi sa Univerziteta Valensija.
Povoštene tablice, karakteristične za Pompeju, takođe su otkrivene u grobnici. Ove drvene tablice, koje su se koristile za pisanje tekstova nakon glinenih, a potiču još iz Homerovog doba, s obzirom da ih pesnik spominje u „Ilijadi“, donose interesantnu storiju o čoveku koji počiva u grobnici. Naime, na tablici koju je potpisao pompejski bankar Sesilijus Đakondu stoji da je Markus Venerijus Sekundio bio rob. I služio je svoju kaznu u Venerinom hramu. Međutim, dešava se to da biva pomilovan i oslobođen. Uprkos tome što je bio rob, uspeva da se, kada mu je „data“ sloboda, relativno brzo uspne na društvenoj lestvici drevne Pompeje. U jednom trenutku pridružio se imperijalnom redu Avgustales. I s obzirom na to šta je sve preživeo – dočekao je „velike godine“. Preminuo je sa nekih šezdesetak godina, a zahvaljujući tome što je uspeo da se nametne u društvenim krugovima Pompeje zavredeo je veliku, čak impresivnu grobnicu.
Neobično za grobnicu jeste što je „pohranjena“ u Pompeji. Po tadašnjim običajima, preminuli odrasli obično su bili kremirani u antičkom Rimu, ali ne mumificirani.
A kraj skeleta nekadašnjeg roba, koji je učestvovao u izvođenju grčkih tragedija u Pompeji, pronađene su dve urne, od kojih na jednoj od plavog stakla stoji natpis: „Novia Amabilis“, odnosno „dobra žena“.
Arheolozi su sve ovo otkrili u nekropoli Porta Sarno, inače delu nalazišta koje je trenutno zatvoreno za posetioce. Ispostavilo se da grobnica datira iz perioda koju deceniju pred 24. avgust 79. godine kada je u erupciji vulkana Vezuv Pompeja potpuno uništena. Uz Pompeju tada su „sa lica Zemlje“ zbrisani Herkulaneum i Stabija, a ostala je samo vulkanska prašina…
Međutim, s početka 18. veka ispostavilo se drugačije. Naime, arheolozi su tada uspeli da iskopaju veći deo grada, i otkriju da su se ispod taloga vulkanske prašine nalazili očuvani forumi, pozorišta, hramovi, kupatila, vile, hotel… Pa, čak i freske sa neprimerenim, erotskim sadržajem. Utvrdili su i da je uoči vulkanske erupcije u Pompeji živelo oko 13.000 ljudi.
Poslednjih meseci arheolozi, čini se, imaju pune ruke posla u Pompeji i kao da se ređaju jedno za drugim otkrićem. Najpre je pronađen skelet imućnog čoveka i njegovog roba, onda amajlije za koje se pretpostavlja da su pripadale drevnoj vračari, a potom je usledio pronalazak „termopolijuma“, odnosno ono što bi se danas moglo nazvati „fast fud restoranom“ koji je sada otvoren za posetioce.
Otkrivene su i netaknute ceremonijalne kočije u blizini današnjeg Napulja, izvan zidina drevnog grada sa gvozdenim elementima i bronzanim ukrasima koje su najverovatnije korišćene za svečanosti, parade, pa i svadbe.
Tezge, bogato ukrašene slikama životinja ili freskama jarkih boja, bila su mesta na kojima su se prodavala „vruća roba“ – odnosno hrana i piće. U nekim od dubokih posuda od terakote na tim tezgama ostali su čak i tragovi hrane i pića stari oko dve hiljade godina…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare