Proveo je 20 godina pre “Korekcija” hodajući okolo prilično besan, ali izgleda da je proveo ostalih 20 godina ljuteći druge. Proglašavan je za seksistu, mizogina, tehnofoba, osobu koja negira klimatske promene itd.
Već je 11 sati prepodne, ali Frenzenu su spuštene roletne, ponaša se kao vampir u prvih šest sati dana, piše „Gardijan“. Pre pet godina se preselio u kuću nalik manastiru na Santa Kruz univerzitetu, gde se pridružio svojoj partnerki spisateljici Keti Ćetković koja je htela da bude blizu svoje stare majke.
“Taj rat sam rado izgubio”, kaže on, jer je prethodnu jesen pokušao da provede bez svoje partnerke, i nije išlo.
”Bio sam u Njujorku pet godina i dosta mi je. Taj period mog života je gotov.”
Prošlo je 20 godina od knjige koja se pojavila neposredno pre napada na Američki trgovinski centar. Donela mu je popularnost, ali neko vreme je bio i “druga najomraženija osoba u Americi”, posebno nakon skandala sa Oprom Vinfri. Seća se da su se u “Njujork tajmsu” našla dva članka – kako on kaže, jedan o zlom Osami Bin Ladenu i drugi o tome koliko je on Frenzen loš. Onda su došla još dva romana, “Sloboda” 2010, koja ga je dovela na naslovnu stranu “Tajmsa“ sa naslovom “veliki američki pisac“, Pjuriti 2015. i nekoliko zbirki eseja.
Posle šest godina od “Pjuriti” nije mu manjkalo materijala. Ali kako on objašnjava, skoriji događaji su imali suprotan efekat. Dolazak Trampa na vlast je, kako kaže, uništilo mogućnost satiričnog posmatranja stvarnosti.
“Sve je postalo toliko ekstremno, toliko ludo – taj lik je predsednik USA.” I tu je morao da prestane sa ambicijom da satirično predstavlja stvarnost. Umesto toga pobegao je u drugo vreme, u sedamdesete. Provodeći vreme u svojoj kancelariji pišući o tom vremenu bilo mu je mnogo lakše, kako kaže, da preživi poslednje dve godine Trampove vladavine.
Rezultat je šesti roman “Raskršća”, priča o porodici iz predgrađa srednjeistočnog grada iz kakvog je i Frenzen. U zimu 1971. gde je u pozadini rat u Vijetnamu i pokret za građanska prava. Ovo je prvi deo planirane trilogije koji prikazuje Hildebrant porodicu i prati je do današnjih dana. Najpre je trebalo da bude jedna knjiga, ali onda je nastalo 600 strana.
“Imam dužinu”, šali se Frenzen. “Savršenu dužinu, ako mogu reći.”
Priča je ispričana iz perspektive pet članova porodice sa toksičnim brakom roditelja u središtu. To je na mnogo načina roman “Korekcije“ u ogledalu. Ima čak isti motiv dramatičnog okupljanja za Božić. Frenzen insistira da je ovo njegov prvi porodični roman što čak zbunjuje i izdavača. I tako upoznajemo Hildebrant familiju. Pater familijas prečasni Ras, sa svojom nezdravom strašću za jednim parohijanom. Majka Marion sa tajnom tragedijom u prošlosti i deca od kojih svako ima neki problem – sa drogom, ljubavlju… Sem devetogodišnjeg Džadsona čiju perspektivu nećemo otkriti, a sa kojim se Frenzen najviše može identifikovati jer je bio najmlađi od dece u porodici na srednjem istoku, i sam je bio dečak dok su se u porodici dešavale turbulentne stvari.
“Najčistija biografska fikcija zahteva čisto izmišljanje. Sumnjam da danas osoba koja ima internet može da bude dobar romanopisac. “Raskršća“ jesu moja najčistije izmišljena knjiga”, kaže Frenzen.
On misli da su prethodni romani iskoristili sav vruć materijal njegovog života – detinjstvo, roditelje, prvi brak. Ali svako ko je čitao njegov esej “Zona nekomfora” primetiće eho njegovih sećanja na vreme u crkvenom kampu Zajedništvo. Njegovi roditelji nisu bili mnogo religiozni, išli su u crkvu, ali nisu verovali u ono što se očekivalo. Njihova borba bila je: ljubaznost.
Ljut, je pridev koji Frenzen najčešće koristi, i po svom priznanju proveo je 20 godina pre “Korekcija” hodajući okolo prilično besan. Izgleda da je proveo ostalih 20 godina ljuteći druge. Proglašavan je za seksistu, mizogena, tehnofoba, osobu koja negira klimatske promene itd. Povodom “Pjuriti” javnost se bavila i pitanjem privilegije belaca i njegovim opisom žene, pola itd.
Frenzen nikada nije bio stidljiv da piše o telesnom. Kako pišete o požudi iz muške perspektive 2021? On odgovara – stavite je u 1971 i postaće zabavnija.
Neprijateljstvo prema Frenzenu najglasnije je onlajn, ali on kaže da to ne čita, da jedva i da čuje za to. Ali za pisca koji se trudio da ne bude pogrešno shvaćen, on je često pogrešno shvaćen.
Na Tviteru nećete sresti pravog Frenzena. Na svom kompjuteru ima fotografiju sa vozačkom dozvolom i znak “Nisam na Tviteru”, koji često šalje administratorima da bi uklonili lažne naloge.
Priznaje za sebe da je radoholičar, Svakog dana uključujući i subotu provodi u radu po osam sati. Prva dva do četiri sata provodi čitajući ono što je juče napisao. Za razliku od ranijih ciljeva sada mu je cilj transparentnost proze, da nijedna rečenica nije kliše i ima misao u sebi. Tokom lokdauna njegova partnerka se bavila štrikanjem i to tako što je štrikala red za redom, a onda primetivši grešku, bacala sve i počinjala ponovo. Za sebe kaže da on radi isto. Na sedamdesetoj je strani u drugoj knjizi i tu odbacuje skoro sve ideje. Ako bude živeo dovoljno dugo i pisao dovoljno dobro, Hildenrbrantovi će ga držati za stolom sledećih 10 godina.
BONUS VIDEO: Dirljivi oproštaj Bode Ninkovića od kuma Nenada Nenadovića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar