“Raskršća” novi roman jednog od najznačajnijih savremenih američkih književnika, autora “Slobode”, Tolstoja 21. veka kako su ga jednom nazvali, pred srpskim čitaocima će se pojaviti u oktobru na Sajmu knjiga, skoro u isto vreme kad i u Americi
Svaka nova knjiga autora “Slobode” i “Korekcija”, jednog od najvećih savremenih svetskih pisaca, željno se iščekuje i kod nas. Za tačno mesec dana u Americi izlazi njegov šesti po redu roman „Raskršća”, u originalnom nazivu „Crossroads”.
„Raskršća” će se pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga, ekskluzivna je informacija koju smo dobili od urednika izdavačke kuće “Dereta”, Aleksandra Šurbatovića.
Sjajna vest za Frenzenove srpske čitaoce je, dodaje on, da je knjiga već prevedena i da se nalazi u lekturi. U pitanju je ponovo porodična priča, istorija dve generacije, są živopisnim karakterima, karakterističnim humorom i složenošću.
Tolstoj ili Tomas Man
– U pitanju je život u jednom klasičnom američkom gradu, koji se vrti oko Prve reformske crkve, takozvane Holandske crkve, iz koje je nastao čitav američki protestantizam. Kao i uvek kod Frenzena, tema nije religija kao takva, već kao društvena pojava, ali u drugom redu. U prvom planu je naravno porodica. Inače, Milica Kecojević je prevela ovaj roman, uložila je veliki napor i trud, i mislim da je uradila odličan posao – kaže za Nova.rs Šurbatović.
Jedan od boljih poznavalaca Džonatana Frenzena u Srbiji, je i pisac i novinar „Nedeljnika” Branko Rosić, koji za Nova.rs objašnjava zašto voli ovog američkog pisca.
– Uvek su se lepile etikete za njega, pa i ona da je on Tolstoj 21. veka. Ja bih rekao, kako bi izgledali „Budenbrokovi” od Tomasa Mana u 21. veku. Frenzen bi mogao da prođe i kao klasik književnosti, zbog profila ličnosti koje osmišljava. Nikad nisam našao bolji prikaz ličnosti žene koja je promašila ljubav kao u „Slobodi”, a da to nije neka obična ljubavna priča. Nikad nisam našao takve portrete ličnosti koji vam izazovu ljubomoru, ako ste pisac. Ja nisam imao ljubomoru, jer sam shvatio da je on za katedrom, a da ja imam puno toga da učim od njega – kaže Rosić.
Jao, samo da izvršim neke korekcije
Frenzenov roman “Korekcije” svojevremeno je dobio “The National Book Award” najprestižnije priznanje za knjigu godine u SAD. Za Šurabatovića Džonatan Frenzen je bez sumnje najznačajniji američki pisac.
– Njegove knjige„Korekcije” i „Sloboda” su već proglašeni za velike američke romane. To je poluzvanična titula, koju dodeljuju američki kritičari. Da bi neko dobio tu titulu, mora da bude veoma značajan pisac i da ima jako kvalitetno delo. On je jedan od retkih pisaca koji se u poslednjih pedesetak godina pojavio na naslovnoj stranici Tajma. Ali ono što je najbitnije, on je i jedan od najznačajnijih svetskih književnika – kaže Šurbatović.
Branko Rosić kaže da mu je pored „Slobode” omiljen roman Džonatana Frenzena „Korekcije”.
– Uvek se setim kad junak romana kaže: „Jao, samo da izvršim neke korekcije”. Shvatio sam tada karakter svih nas, ne samo loših đaka u u školi, nego i u životu. Uvek nam je trebao neki popravni. Tako da sam tu jednu jedinu rečenicu tako dobro osetio – konstatuje Branko Rosić.
Urednik Frenzenovih srpskih izdanja Aleksandar Šurbatović podvači njegovu veliku popularnost kod nas.
– Kada smo mi iz Derete preuzeli Frenzena, štampali smo ga są velikim fontom, są velikim razmakom između redova, u tvrdom povezu… Onako kako Frenzen i zaslužuje da bude izdat. On je živi klasik i njegove knjige treba da se objavljuju kao izdanja od suštinskog značaja za izdavaštvo i kulturu. I ako su njegove knjige bile malo skuplje, pravi ljubitelji Frenzena žele da imaju dobro izdanje – ističe Šurbatović.
Kusturica o Frenzenu
– Nije samo Fokner američki pisac, videćemo da postoje i ljudi kao Frenzen, čija literatura po mom dubokom uverenju seže do visina Lava Tolstoja. Frenzen tretira život u Americi na način koji je moderan. Poštuje stereotip, ali ga i razbija – rekao je svojevremeno reditelj Emir Kusturica o Frenzenu.
Pomenuo ga je i na festivalu u Veneciji 2016. gde je prikazan njegov film “Na mlečnom putu”.
– Mi smo radili kako pisci pišu romane, polako i temeljno. Ako je Džonatan Frenzen mogao da piše „Slobodu“ devet godina, zašto ja ne bih proveo tri godine sa ovako divnim i lepim saradnicima i radio na najboljoj mogućoj verziji filma.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare