Nova studija: Rafaelo Santi umro od jedne vrste koronavirusa

Kultura 18. jul. 202012:33
Podeli:
Rafaelo Santi, Foto: akg-images / AKG / Profimedia

Umetnik Rafaelo Santi bolovao je od "jedne vrste koronavirusa" i preminuo je ne rekavši svojim lekarima da je tajno posećivao svoje ljubavnice tokom hladnih noći, što je dovelo do pogrešne terapije, navodi se u novoj studiji o italijanskom renesansnom majstoru slikarstva.

Popularni mit je da je čuveni slikar preminuo 1520. godine u 37. godini od sifilisa, jer je imao previše ljubavnica.

Stručnjaci ipak misle da je Rafaelo preminuo od druge infekcije.

– Rafaelovu groznicu lečili su tada najbolji lekari Rima, koje je lično poslao papa u strahu od gubitka neprocenjivog umetnika – izjavio je Frans presu istoričar medicine Mikele Augusto Riva.

Italijanski slikar Djordjo Vazari (1511-1574), koji je pisao o Rafaelu, naveo je da slikar nije obavestio na vreme svoje lekare da je „često imao izlaske po hladnim noćima kada je posećivao ljubavnice“.

– Bilo je mnogo hladno tog marta i verovatno je Rafaelo dobio upalu pluća – rekao je Riva.

– Tadašnji lekari, koji nisu znali za te noćne posete, tvrdili su da je Rafaelo imao groznicu „zbog viška raspoloženja i krvi“ i zbog toga su mu prepisali terapiju sa pijavicama i puštanjem krvi, što je dodatno oslabilo umetnika – ocenio je Riva.

Istoričar medicine je dodao da su tadašnji lekari bili svesni opasnosti terapije krvarenjem u lečenju infektivnih bolesti, ali su oni umetnika lečeli na osnovu pogrešnih informacija.

Riva, koji je napisao najnoviju studiju o Rafaelu zajedno sa još tri stručnjaka sa univerziteta u Milanu, rekao je da je greška lekara i pacijenta koji nije rekao sve lekarima, doprinela ranoj smrti umetnika.

U studiji je navedeno da je Rafaelo umro od plućne bolesti koja je veoma slična današnjem koronavirusu.

Rafaelo (1483-1520) spada uz Leonarda da Vinčija i Mikelanđela u najznačajniji predstavnike renesanse.

Za sobom je ostavio remek-dela: tri freske u Vatikanu – „Atinska škola“, „Sveti razgovori“ i „Poetika“, velike slike „Madona pod baldahinom“ i „Polaganje u grob“, kao i niz slika posvećenih Bogorodici od kojih „Madona sa češljugarom“ i „Madona u zelenom“.

Smatra se izvanrednim portretistom, a njegova tehnika je bila inspiracija za druge slikare. Jedan od najpoznatijih portreta je slika renesansnog pisca i diplomate Baldasarea Kastiljonea.

Komentari

Vaš komentar